Западни медији се утркују да осветле лик и дело Јевгенија Пригожина, руског тајкуна, пошто је изашао “из сенке”.
Блиски савезник руског председника Владимирa Путин први пут је признао да је оснивач Вагнера, групе војних плаћеника, махом ветерана руске војске који су се борили на разним ратиштима пре тога.
„Сам сам очистио старо оружје, сам средио панцире“, рекао је Пригожин, мислећи на прве дане Вагнер групе. Своје приватне војнике назвао је херојима. Његово признање уследило је након што се појавио видео који је 13. септембра кружио на којем се види како регрутује осуђенике да би појачао руске снаге у Украјини. Обећао им је слободу у замену за шест месеци борбе.
Ко је Јевгениј Викторович Пригожин?
Рођен је 1961. године. Према писању руских медија, хронолошки педантно, 1979. био је осуђен на условну казну од две и по године затвора због крађе, а 1981. осуђен је на 13 година затвора због пљачке и других злочина. Кад је изашао на слободу, 1990. године, започео је свој бизнис – продају хот-догова. Крајем деведесетих постао је један од значајних власника ресторана у Русији, када је у Санкт Петербургу и Москви отворио неколико елитних ресторана. Из родног места Санкт Петербурга вуче познанство са Владимиром Путином с којим се зближио док је садашњи председник био заменик градоначелника.
Познат је као организатор раскошних банкета за руске државнике. Пригожинови добри односи са руском елитом донели су му уносне угоститељске уговоре за школе, болнице и војску. Према извештајима, у протеклих неколико година је преко владе добио уговоре вредне три милијарде долара.
Али његове операције ван кухиње су учврстиле његов надимак „Путинов кувар“. Међу њима је и Агенција за истраживање интернета, коју су у Америци назвали „фармом тролова“ и за коју сумњају да се користила за мешање у председничке изборе 2016..
Пригожин је 2014. године основао Вагнер, приватне војне извођаче који послују у Украјини, где су ојачали редове необележених руских војника који су анектирали Крим и остали да подржавају проруске сепаратисте у источном региону Донбаса.
Плаћеници, названи Вагнеровци, по кодном имену овог обавештајца, јер се он и тиме бавио, деловали су скоро свуда, укључујући Сирију, Либију, Централноафричку Републику и Мали. Посматрачи кажу да је Вагнер често деловао као незванична рука руске спољне политике, иако је плаћеничка активност у Русији законски нелегална.
Од избијања сукоба у Украјини верује се да је група играла кључну улогу у заузимању неколико источних градова. То је надокнадило почетни недостатак војника и омогућило Русији да смањи жртве. Страни аналитичари процењуу да је та формација бројала 10.000 људи.
Низ година Пригожин је оштро негирао било какву умешаност. Чак је тужио новинаре због наговештаја да има везе са групом али је ваљда увидео да више нема смисла да крије отворену тајну. Али сада је јасно све, па би о њему могле да се испише роман.
Упитан у објави на друштвеним мрежама зашто је сада престао да негира своју умешаност у Вагнерову групу, Пригожин је рекао: „Дуго сам избегавао ударце многих противника са једним главним циљем – да не ометам ове борце који су основа руског патриотизма“.
Леонид Волков, шеф кабинета Алексеја Наваљног, затвореног опозиционог лидера, назива Пригожина „најопаснијим криминалцем у Путиновом окружењу“.
Пригожин, познат као “Путинов кухар”, због уговора између Кремља и његове компаније за кетеринг “Конкорд”, санкционисан је на Западу, и пре него што је признао улогу у Вагнеру.
Пригожин није покушавао да оспори на суду ни везу са “фабриком тролова” и различитим новинама који су део његове “медијске империје”
У фебруару 2018. Министарство правде САД оптужило је Пригожина за заверу против Сједињених Држава и покушај мешања у изборе.
Такође је тада објављено да се трага за њим. У марту 2020. америчко Министарство правде неочекивано је затражило од суда да повуче све оптужбе против компаније „Конкорд”.
На основу ове одлуке, Пригожину је поништена Интерполова „црвена потерница” и његово име је избрисано из базе података ове међународне полицијске организације. Коментаришући ове одлуке, предузетник је изјавио да су све оптужбе против њега у САД одбачене „услед недостатка доказа”.
Тврдио је и да је расписивање Интерполове потернице било искључиво политичка одлука америчких власти.
Али га је почетком прошле године амерички ФБИ ставио на списак „најтраженијих злочинаца” и да за информације о њему нуди 250 хиљада долара, бизнисмен је примио у сада већ устаљеном маниру.
Ову ситуацију окарактерисао је као „шоу са потером, као у добра, стара каубојска времена”.
Додао је тада да се „америчко друштво налази у проблемима до гуше: олигарси и политичари пустоше буџет”, па специјалне службе покушавају да одвуку пажњу народа са овог проблема, измишљајући којекакве „хорор приче” о руској претњи.
Сада се у Русији провлачи прича да је Пригожин, као “центар моћи” незадовољан стањем на украјинском фронту и да има амбиције да више “контролише ситуацију”. Да ли ће успети у томе шта је наумио, мишљења су подељена али сви се слажу “да има утицаја и леђа”.
(politika.rs)
