Lider Hezbolaha Hasan Nasrala ubijen je u jučerašnjem napadu izraelskih snaga na predgrađe Bejruta u kom se skrivao, čime je zadat do sada najjači udarac toj libanskoj šiitskoj organizaciji.
Izraelske snage sinoć su sprovele do sada najveći raketni napad na Dahije, većinski šiitsko južno predgrađe Bejruta koje važi za uporište Hezbolaha.
Izraelske odbrambene snage (IDF) ubrzo su saopštile da je meta udara bio upravo lider Hezbolaha. Međutim, u prvi mah nije bilo jasno da li se on nalazio na mestu udara, ili je uspeo da se spasi.
Izraelski zvaničnici su jutros ipak potvrdili da je Nasrala ubijen. “Hasan Nasrala je mrtav”, saopštio je u portparol izraelske vojske, potpukovnik Nadav Šošani, dok je IDF u poruci naveo da on “više neće moći da teroriše svet”.
Rukovodstvo Hezbolaha nekoliko sati kasnije je stavio tačku na spekulacije o sudbini svog vođe, pošto su potvrdili je da je Nasrala poginuo u izraelskom napadu.
“Rukovodstvo Hezbolaha obećava da će nastaviti svoj džihad i suprotstavljanje neprijatelju (Izraelu), podržavajući Gazu i Palestinu, i braneći Liban i njegov postojan i častan narod”, navodi se u saopštenju Hezbolaha.
Pored Nasrale, u jučerašnjim udarima ubijen je i visoki komandant i takozvanog Južnog fronta Hezbolaha Ali Karaki, kao i komandant Iranske revolucionarne garde u Libanu Abas Nilforušan.
Prema pisanju “Njujork tajmsa”, Izraelci su mesecima unazad znali gde se Nasrala nalazi, a na jučerašnji udar su se odlučili jer su verovali da imaju još malo vremena pre nego što se lider Hezbolaha premesti na drugu lokaciju, prema navodima trojice visokih izraelskih zvaničnika.
Dvojica zvaničnika su rekli da je na lokaciju na kojoj se nalazio Nasrala bačeno više od 80 bombi u periodu od nekoliko minuta kako bi ga ubili.
Nasrala je ubijen svega nekoliko sati nakon što se izraelski premijer Benjamin Netanjahu obratio Generalnoj skupštini UN, tokom kog je poručio da će nastaviti borbu protiv Hamasa i Hezbolaha. On je naredbu za izvršavanje napada dao iz hotelske sobe u Njujorku.
S obzirom da su izraelske snage od ponedeljka do danas eliminisale nekoliko visokih zvaničnika Hezbolaha, očekuje se da bi novi lider te organizacije mogao da postane Hašim Safedin, Nasralin rođak i jedan od najviših zvaničnika političkog krila Hezbolaha.
Ko je Hasan Nasrala?
Hasan Nasrala rođen je 31. avgusta 1960. u okolini Bejruta. Školovao se u verskim školama u Balbeku, centru šiitskog učenja u Libanu. U tom periodu mladi Nasralah postaje politički aktivan u šiitskom pokretu Amal.
Kasnije svoje obrazovanje nastavlja u medresama u Iraku, gde dolazi u dodir sa učenjem budućeg lidera Islamske revolucije u Iranu ajatolaha Homeinija, ali i sa svojim sunarodnikom Abasom Musavijem, koji će nekoliko godina kasnije postati jedan od osnivača Hezbolaha.
Učestvovao je u formiranju pokreta Hezbolah početkom osamdesetih godina 20. veka, u jeku Građanskog rata u Libanu. Nakon ubistva Musavija 1992. godine Nasrala, po zahtevu iranskog vođe ajatolaha Alija Hamneja, preuzima vođstvo tog šiitskog pokreta.
Pod Nasralalinim vođstvom, Hezbolah je postao ozbiljan protivnik izraelskih snaga u južnom Libanu, koje su 2000. godine okončale okupaciju tog dela zemlje, u velikoj meri zahvaljujući delovanju Hezbolaha. U intervjuu za “Vašington post”, iste godine, Nasrala je rekao da se protivi svakom pomirenju sa Izraelom i da ga ne priznaje kao državu.
Svetsku slavu stekao je nakon rata između Izraela i Hezbolaha iz 2006, kada je za militantna organizacija odolela izraelskim napadima i nanela pozamašnu štetu izraelskim snagama.
U arapskim svetu postao je prepoznatljiv po svojim vatrenim govorima, ali i po svojoj beskompromisnoj borbi protiv izraelske okupacije južnog Libana i palestinskih teritorija.
Nasrala i rat u Gazi
Nakon izbijanja rata u Pojasu Gaze prošlog oktobra, Hezbolah je objavio da će podržati svoje palestinske saveznike, te da će započeti kampanju protiv Izrael duž izraelsko-libanske granice. Međutim, sukob IDF-a i Hezbolaha ostao je ograničen, a obe strane su težile da izbegnu širu konfrontaciju.
Nasrala se od početka najnovijeg sukoba u više navrata obraćao javnosti i slao upozorenja izraelskim zvaničnicima – koja su, za razliku od njegovih ranijih obećanja, uglavnom ostala neispunjena.
Na kraju su Izraelci bili ti koji su eskalirali sukob, prvo detonacijom više hiljada pejdžera i toki-vokija, koje su usmrtile najmanje 42 ljudi, a zatim i raketnim napadima u kojima je stradalo više od 700 ljudi.
Ipak, ubistvo Hasana Nasrale nesumnjivo predstavlja do sada najdirektniju izraelsku provokaciju na koju će ne samo Hezbolah, već i Iran morati da odgovore kako bi sačuvali reputaciju.
Od Nasrale su se oprostili njegovi saveznici, palestinski Hamas i jemenski Huti. Iranci su podigli “crnu zastavu” u Mašhadu, dok je iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao da će “mučeništvo sajeda Hasana Nasrale ojačati drvo otpora”. Premijer Iraka Muhamed Šija el Sudani objavio da će u toj zemlji biti proglašena tri dana žalosti.
(rt.rs)
