Misteriozne rupe u ogradama vojnih baza, sumnje da je neko zatrovao vodu u NATO kasarni kod Kelna, navodni planovi za ubistvo direktora najvećeg nemačkog proizvođača oružja, prisluškivanje visokih oficira „Luftvafea”…
Ovo nisu opisi špijunskih romana iz 60-ih godina prošlog veka, već događaji koji su se ove godine dogodili u Nemačkoj, piše u svojoj analizi Bi-Bi-Si, ukazujući kako je u Evropi ponovo oživela hladnoratovska atmosfera.
Iako nema dokaza da je za sve ove događaje odgovorna Moskva, Nemačka je podigla na viši nivo stepen bezbednosti zbog mogućih ruskih sabotaža kao odgovor na izdašnu vojnu podršku Berlina Kijevu. Iako Šolcova vlada najavljuje da će u 2025. zavrnuti slavinu režimu Volodomira Zelenskog kako bi zakrpila rupu u budžetu, Moskva nije ravnodušna na to što je Nemačka za dve i po godine ukrajinskoj vojsci dala naoružanje u vrednosti od 17 milijardi dolara.
I dok se još ne vidi kraj rata između Rusije i Ukrajine, strahuje se da je Evropa skliznula u novi takozvani hladni rat 2.0. Za sada ga na svojoj koži najviše oseća Nemačka. I dok su odnosi Berlina i Moskve iz dana u dan sve gori, mnogi istočni Nemci skeptični su prema podršci Ukrajini i žele da se s Rusijom pregovara. To pitanje bi moglo da odluči i pobednika lokalnih izbora u septembru u istočnim pokrajinama Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu.
U situaciji kada iz Berlina sve češće optužuju Kremlj da vodi hibridni rat s ciljem da oslabi Nemačku, premijeri tri savezne pokrajine na istoku zemlje, kada je u pitanju rat u Ukrajini, sve češće govore o mogućnosti pregovora s ruskim predsednikom Putinom o prekidu vatre ili čak o okončanju rata.
„Na neki način, nalazimo se u ranom hladnom ratu tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, dakle mnogo sirovijem vremenu”, kaže Mark Galeoti, viši saradnik u britanskom Kraljevskom institutu za odbranu i bezbednost RUSI i direktorom konsultantske agencije „Majak intelidžens”.
Da je Nemačka „ruska meta” ukazao je nedavni izveštaj Si-En-Ena, u kojem je objavljeno da su američki zvaničnici Berlinu došapnuli o navodnim ruskom planovima za atentat na Armina Papergera (61), izvršnog direktora najveće nemačke kompanije za proizvodnju oružja „Rajnmetal”. Kremlj je odbacio ove tvrdnje američke TV mreže, ali je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok napala Rusiju zbog „vođenja hibridnog rata”. Da je kojim slučajem zavera za ubistvo moćnog i uticajnog šefa bila uspešna, to bi izazvalo veliki šok na Zapadu.
Britanski javni servis podseća i na neprijatnu aferu prisluškivanja četiri oficira nemačkog vazduhoplovstva u martu ove godine. Emitovanje tajno snimljenih osetljivih razgovora, koji su vođeni preko nesigurne linije na ruskoj televiziji, bili su velika sramota za Berlin. Ovaj bezbednosni propust, koliko god bio izolovan, podstakao je optužbe da je Nemačka dugo bila slaba karika unutar evropske kontraobaveštajne službe zbog svog razbijenog federalizovanog sistema u kojem je naglašena privatnost pojedinca.
Nekoliko nedelja kasnije, dvoje nemačko-ruskih državljana uhvaćeno je pod sumnjom da su planirali sabotažu američkih vojnih objekata u Bavarskoj, u kojem su ukrajinski vojnici obučavani za upravljanje tenkovima „abrams”. Tim povodom Analena Berbok je pozvala ruskog ambasadora na razgovor i potom poručila: „Nećemo dopustiti Putinu da donese svoj teror u Nemačku.”
Nije moguće svaki incident očite sabotaže u Nemačkoj s potpunom sigurnošću pripisati Rusiji. U Francuskoj su ekstremno levičarski aktivisti, a ne ruski agenti, bili optuženi da su napali železničku mrežu uoči olimpijskih igara. I Nemačka je imala vlastitu istoriju militantnih napada krajnje levice.
Ipak, Mark Galeoti veruje da Moskva na Nemačku gleda kao na veliku, ali „mlitavu” silu, što je čini idealnom tačkom pritiska. Najveći udar koji je pogodio ovu članicu EU poslednjih godina bio je napad na gasovod „Severni tok” u septembru 2020, koji kako „Volstrit džornal” otkriva, navodno, bila privatno finansirana akcija koju je nadgledao Kijev.
U pokušaju da spreči ove provokacije i ojača bezbednost, nemačka vlada priprema novi zakon koji je usmeren na povećanje otpornosti najvažnije infrastrukture na razne vrste sabotaža. Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer kaže da moraju postojati maksimalne zaštitne mere koje će se primeniti u svim osetljivim oblastima. Po novom saveznom propisu, operateri u kritičnim sektorima, kao što su energija, transport i voda, moraće da poštuju stroge minimalne bezbednosne standarde.
Lavrov: Nemačka mora da odgovori na pitanja o eksplozijama na „Severnom toku”
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je juče da Nemačka mora da odgovori na sva pitanja u vezi sa eksplozijama na Severnom toku 1 i 2.
„Insistiraćemo na transparentnoj međunarodnoj istrazi”, istakao je Lavrov za moskovski list „Izvestija”.
On smatra da je „za Berlin sramotno da prećutno prihvati kako je zemlja lišena dugoročne osnove za ekonomsko i energetsko blagostanje”.
Direktor trećeg evropskog odeljenja u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova Oleg Tjapkin izjavio je prethodno da je Rusija zvanično uputila prigovor Nemačkoj zbog načina na koji je vođena istraga o eksplozijama na „Severnom toku” i da traži pregovore o ispunjavanju međunarodnih obaveza Berlina u borbi protiv terorizma.
On je za RIA Novosti rekao da su nemačke vlasti stavile na poternicu jednog od navodnih izvršilaca terorističkih akata u Baltičkom moru, koji ima ukrajinsko državljanstvo.
„Sudeći po tome što su nemački mediji dugo i metodično propagirali tezu da ovi pojedinci nisu povezani ni sa jednom državom, nemačka istraga će biti zatvorena bez identifikacije pravih nalogodavaca eksplozija na ’Severnom toku’”, smatra Tjapkin.
(politika.rs)
