Био је то кинески прст у око Аустралији, због чега је Канбера добила напад беса. Заменик премијера Барнаби Џојс је закукао како Аустралија неће „малу Кубу” у близини своје обале, док је познати економски аналитичар Дејвид Левелин Смит избезумљено тражио да се изврши превентивна инвазија на Соломонска Острва.
Безбедносни пакт Кине и тропског архипелага од 1.000 острва и атола, расутих између Вануатуа и Папуе Нове Гвинеје, подигао је „геополитичке таласе” у јужном делу Тихог океана који су се осетили од Аустралије до САД. Ипак, највећу цену бацања кинеског сидра на 2.000 километара од аустралијске обале могла би да плати влада Скота Морисона на предстојећим изборима 21. маја. То што је Пекинг ухватио Канберу на спавању опозиција је назвала најгорим неуспехом аустралијске спољне политике на Пацифику од краја Другог светског рата.
Прве гласине о преговорима Кине и Соломонских Острва закотрљале су се још прошлог лета, а у марту су на „Твитеру” процурели делови нацрта безбедносног споразума. А онда је Пекинг изненада обелоданио да је са Хонијаром потписао пакт у циљу „промовисања мира и стабилности” који није уперен против било које треће стране. Да понижење буде веће Кинези су ово изјавили у тренутку када су се САД спремале да пошаљу изасланика у ову малу пацифичку државу с циљем да убеди тамошњу владу да одустане од споразума с режимом Си Ђинпинга.
Овакав губитак у трци с временом, али и утицајем у односу на предузимљиви Пекинг, наљутио је Канберу, узнемирио Токио и Велингтон, али и затекао Вашингтон неспремним. У страху да ће Кина договор искористити за стварање војног упоришта у овом делу света, САД, Јапан, Аустралија и Нови Зеланд су у заједничкој изјави поручили да пакт представља „озбиљне ризике за слободни и отворени Индо-Пацифик”.
Бранећи споразум, премијер Соломонских Острва, Манасех Согаваре, истиче да ће пакт ојачати полицијску службу земље како би се изборила са будућим изазовима, одбацујући тумачења како договор предвиђа и могућност да Кина на острвима отвори и своју прву војну базу на Пацифику.
„Уверавам народ Соломонских Острва да смо ушли у аранжман са Кином широм отворених очију, вођени нашим националним интересима”, рекао је Согаваре у парламенту не откривајући, ипак, детаље договора, али ни датум када га је потписао.
Према нацрту овог документа који је процурио у јавност, Соломонска Острва имаће могућност да траже од кинеске полиције и војске да одржавају друштвени ред током немира или приликом природних катастрофа. Споразум се очито односи на спречавање нових насилних протеста, ситуација сличних оној која је потресла главни град земље у јесен прошле године. Оно што, ипак, брине Аустралију и САД јесте то што овај споразум омогућава кинеским ратним бродовима да пристају у луку ове пацифичке државице због „логистичког допуњавања”.
„Аустралија и САД још се нису пробудиле када су у питању реалност кинеске моћи и начини на које ћемо се носити с њом. И у Канбери и у Вашингтону мисле да некако можемо натерати Кину да нестане”, рекао је Хју Вајт, професор емеритус стратешких студија на Аустралијском националном универзитету за Си-Ен-Ен.
Манасех Согаваре тврди да је овај безбедносни споразум с Кином у потпуности усмерен на очување унутрашње безбедности и да договор допуњује безбедносни аранжман са Канбером из 2017. према којем су аустралијске полицијске мировне снаге биле у Хонијари због нереда који су избили у новембру прошле године.
Теренс Вуд, истраживач у Центру за развојну политику на Аустралијском националном универзитету, сматра да отварање кинеске војне базе није у интересу ни народу непопуларног премијера Монасеха Согавара који покушава да сачува власт, али ни у интересу Пекинга. Пре свега зато што су, по његовом мишљењу, Соломонска Острва прилично синофобична државица у којој је међу локалним становништвом Аустралија популарнија од Кине.
Иако је Канбера највећи донатор која издваја два и по пута више средстава од Пекинга за помоћ овој земљи, кинеска предузећа доминирају у свим секторима привреде Соломонских Острва. Растући утицај Кине у региону јужног Пацифика напокон је пробудио САД што је довело до новог таласа дипломатског удварања не само Соломонским Острвима већ и другим „заборављеним” острвским државицама које се све теже одупиру примамљивим кинеским понудама.
Да Вашингтон касни за Пекингом у јужном Пацифику показује и чињеница да је Стејт департмент тек недавно најавио поново отварање амбасаде у Хонијари коју су као „нерентабилну” затворили пре 29 година. Истовремено Ентони Блинкен је у фебруару био први амерички државни секретар који је после 40 година посетио Фиџи, који je с Кином од 2016. године има споразум о слободној трговини.
(politika.rs)
