spot_img
spot_img

Како је група малих инвеститора успјела да надмудри “вукове са Волстрита”?

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

За само један дан вриједност акција америчког ланца продавница видео игара Гејм Стоп Корп (Game Stop Corp) на Њујоршкој берзи порасла је за 18,12 процената, а тај тренд се наставио и по затварању Волстрита, на такозваном ванберзанском трговању.

Тиме је, историја исписана, како је написао и један један корисник Редита ситуацију која се тренутно збива око ГејмСтопа. Укратко речено, мали инвеститори, окупљени на једној групи платформе Редит, кренули су на вукове са Волститра и успјели да их надмудре у њиховој сопственој игри.

Прича се покренула кад су акције посрнулог ГејмСтопа одједном почеле нагло да расту. Медији су почели да нагађају шта стоји иза тог невјероватног развоја догађаја, а онда се укључила и Бела кућа која је поручила да Министарство финанција прати ситуацију.

Да бисмо објаснили како је дошло до тога да дионице једног ланца видео-игара, који је планирао ове године да затвори 450 продавница, постану најтраженије на тржишту, треба разјаснити шта је у позадини.

Како је дошло до овога?

Вриједност акција достигла је рекордну вриједност од десет милијарди долара усљед берзанске трке која се одвија између двије групе инвеститора. Једних који се кладе да ће вриједност акција опасти и других који вјештачки подижу тржишну капитализацију целе компаније.

Такозвани “шорт селерс” инвеститор дионице позајмљују на орочени период, продају на отвореном тржишту у нади да ће вриједност у будућности пасти, што значи да би остварили профит накнадно купујући акције по мањој вриједности. Са супротне стране налазе се трговци удружени на популарном сајту Редит. Шорт селери су на примјер, посебно активни када се ради о акцијама Тесла моторса.

ГејмСтоп је миљеник Редита, гдје стотине корисника инсистира на куповини акција, након што су инвеститори који се кладе против ланца електронике и видео игара погурали такозвану “кратку камату” на 100 одсто. Кратка камата је број акција које су кратко (short sell) продате, али још увијек нису покривене или затворене.

Оснивач Тесле Илон Маск објавио је на свом Твитер профилу тренутну ситуацију, након чега се вриједност акција ГејмСтопа дуплирала у трговању ван радног времена. А знамо сви како реагује берза на Масков твит.

Због такве ситуације, инвестициони фондови ризикују да изгубе десетине милијарди долара, након што се период позајмице оконча.

“Схорт селер” инвеститори циљали су ГејмСтоп који се усљед пандемије нашао у проблемима. Један такав инвеститор, Ендру Лефт из компаније “Цитрон Рисрч” објавио је видео у којем износи разлоге зашто акција ГејмСтопа треба да вриједи 20 долара, затим је повукао своје ријечи и тврдио да су он и његова породица добили пријетње.

Вриједност акција ГејмСтопа порасле су за чак 68 одсто прошлог дана, попевши се на преко 240 долара по акцији у једном тренутку.

Мелвин Капитал, хеџ-фонд који је први почео са шорт селингом (short selling) затворио је своју шорт позицију у ГејмСтопу у уторак поподне након што је претрпио огроман губитак.

Поред њих и “Цитрон Рисрч” објавио је да је покрио већину или све своје позиције.

Међутим, многи корисници на Редиту сматрају да је у питању варка, јер тај фонд жели да изазове панику међу корисницима тог сајта, како би почели да ликвидирају своје акције и тиме поново смање цијену.

ГејмСтоп је кратко вриједио око десет милијарди крајем 2007. године, али је први пут премашио ту цифру у уторак.

ГејмСтоп је амерички ланац за продају видео игара, компјутерске опреме, али и осталих електронских уређаја за широку потрошњу, са више од 5.500 продавница и сједиштем у предграђу Даласа.

Све досадашње прогнозе које се односе на пословање ове компаније у средњем року нису биле нешто нарочито позитивне, дијелом због пандемије, а помало и због чињенице да главна роба коју она нуди у својим продавницама, видео игре, гејмери све више преузимају онлине, а не на физичким носачима.

Компанија је у посљедње три године изгубила 1,6 милијарди долара. Па опет, од почетка године до данас, вриједност њених акција порасла је за читавих 275 одсто.

Разлози за то леже у погрешном клађењу.

 

 

 

(biznis.telegraf.rs)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img