Огромна већина свјетских земаља у борби против пандемије коронавируса оријентисала се на стратегију сузбијања вируса строгим рестрикцијама. Најизраженије одступање има Шведска која вјерује процјенама главног државног епидемиолога Андерса Тегнела и одговорности грађана.
Златан Бајрић, награђивани млади предузетник у овој земљи, сваког дана проживљава ту одлуку шведске владе која је изабрала другачији пут него већина земаља.
“Школама и вртићима није забрањен рад, мада се један број школа затворио и послао дјецу кући. Многи кафићи, ресторани и бутици су отворени, али мали број људи борави вани. Јавни саобраћај функционише нормално, са смањењима на појединим линијама”, каже он.
Већина мјера се уводи постепено и полако, додаје. Сваки корак и свака одлука се вагају, а политичари слушају стручњаке Завода за јавно здравство који на дневној бази излазе у јавност и одговарају на питања грађана.
“Велико је повјерење у власт и у мјере које она доноси. Шведски здравствени систем је и прије ове кризе био веома оптерећен због недовољног броја здравствених радника прије свега. Тренутно се припремају додатне болнице, а највећа на сајму у Штокхолму, гдје је прије неколико мјесеци боравило неколико бх. компанија из дрвног сектора и презентовало своје производе. Нестварна ситуација”, каже нам Бајрић.
Ни Шведска није избјегла хитне куповине, јер је у први мах, након вијести из других европских земаља и појаве случајева у Шведској, велики број грађана кренуо је у трговине да напуни залихе.
“То се прилично брзо смирило, није било неке велике панике. Мање је посјета једних другима те мање пословних догађаја, сви смо редуцирали друштвене контакте. Што се мене лично тиче, смањио сам посјете породици и пријатељима и потпуно престао посјећивати старије чланове породице. Свакодневне посјете клијентима сам максимално смањио, само када је неопходно идем у директне посјете, а већину свог посла обављам користећи дигиталне технологије”, прича нам.
Каже нам како је тамошња влада увела добре мјере како би помогла своју привреду.
“Неке значајне мјере које су помогле су смањење радног времена, гдје држава покрива отприлике пола трошкова, смањење социјалних давања на плате, формирање фонда за повољне кредите, подршка за плаћање најамнина пословним субјектима те одгађање уплата пореза… С обзиром на то да је Шведска једна од земаља с веома високим процентом фирми које дјелују у домену пружања услуга већ раније бројни су радили од куће, било је лакше одговорити захтјевима пандемије коронавируса. Висок степен дигитализације домаће економије помогао је и сада”, казао је.
Без обзира на све, економија није затворена у својим границама и због проблема у цијелом свијету биљежи огромне посљедице. Многе фирме су у великим проблемима, посебно фирме из угоститељских дјелатности.
“Један дио фирми посебно везан за производњу послао је раднике на чекање. Истичу се чувене компаније СКФ, Волво, Сканиа… Авиокомпанија САС је једна од првих фирми која је послала 10.000 људи на чекање. Завод за запошљавање је забиљежио највиши број регистрација нових корисника управо у марту, 36.800 људи је остало без посла. Посљедице ове кризе тек ће доћи”, казао нам је на крају Златан Бајрић.
(klix.ba)
