Trampov mirovni plan u 28 tačaka za mnoge u svetu, ali i u Rusiji, odjeknuo je kao grom iz vedra neba. Usledio je nakon pretnji da će Vašington Kijevu isporučiti rakete „tomahavk”, ali i posle zaoštravanja američkih sankcija, kojima su pogođene ne samo ruske naftne i gasne kompanije već i mnoge zemlje, uključujući i Srbiju.
Da se iz Vašintona nešto ozbiljno sprema povodom mirovnih pregovora moglo se naslutiti početkom pretprošle nedelje, kada je Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) u saradnji sa američkim FBI izvršio raciju u kijevskoj kancelariji kontroverznog biznismena Timura Mindiča, bliskog prijatelja predsednika Zelenskog. U međuvremenu je uhapšen potpredsednik vlade Aleksej Černišov, a ostavke su podneli ministar pravde German Galušenko i ministarka energetike Irina Grinčuk. Oni nisu prisustvovali raspravi u Radi pre 10 dana, isključili su sve telefone, obrisali mesindžere i nestali iz javnosti. To je otvorilo spekulacije da su pobegli iz zemlje, ili čak da možda više nisu među živima. Ipak, Trampov mirovni plan nekako je u drugi plan bacio korupcionaški skandal veka, koji je kao neka vrsta pritiska na ukrajinskog predsednika i njegovo okruženje, čini se, bio uvertira za prezentaciju plana od 28 tačaka.
U ruskoj javnosti ovaj plan se komentariše sa dozom uzdržanosti, što je čini se tipičan pristup za sve vesti vezane za Trampa od njegove pobede na izborima u oktobru prošle godine. Odmah u petak plan je komentarisan na Savetu bezbednosti Ruske Federacije, telu koje se u ovo ratno vreme poziciniralo kao organ koji po svom značaju de fakto prevazilazi sve druge kolektivne organe izvršne i zakonodavne vlasti. Tamo su donete odluke o priznanju DNR i LNR, tri dana pre izbijanja rata, a vanredno su se sastali i nakon neuspele pobune „Vagner” grupe. Savetom predsedava predsednik Vladimir Putin, telo ima 13 članova, uključujući predsednike vlade, Dume i Saveta Federacije, ministre odbrane i spoljnih poslova, šefove FSB-a i SVR (Spoljne obaveštajne službe). U ovo telo ulaze i Putinovi višedecenijski bliski saradnici, koje je prethodnih godina lišio visokih državnih funkcija, Dmitrij Medvedev, kao zamenik predsedavajućeg, i Sergej Šojgu, kao sekretar saveta.
Na sednici je Trampov plan komentarisan kao prihvatljiva polazna osnova. Predsednik Putin je istakao da se o ovome razgovaralo na Aljasci, da je kao polazna osnova plan prihvatljiv, da su spremni da pokažu fleksibilnost, kao i i da su o svemu „detaljno informisali sve prijatelje i partnere iz globalnog Juga, uključujući NR Kinu, Indiju, Severnu Koreju, Južnu Afriku, Brazil i zemlje članice ODKB-a”. Ipak ruski predsednik je istakao da sumnja da je plan prihvatljiv vlastima u Kijevu i njihovim evropskim saveznicima, te da ovih 28 tačaka predstavlja „novu u suštini modernizovanu verziju plana” iznuđenu ukrajinskim odbijanjem da prihvati dogovoreno na Aljasci.
Putinov pozitivan, ali ipak i ne do kraja određen komentar, zapadni mediji su prokomentarisali kao da su Rusi prihvatili plan i krenuli sa spinovima da plan nije autonomno američki, već zajednički nacrt sa Rusijom. Spekulisalo se da su plan sastavljali specijalni američki predstavnik za Bliski istok Stiv Vitkof i šef Fonda direktnih investicija Kiril Dmitrijev, koji se pozicionirao kao neformalni Putinov predstavnik za pregovore sa SAD. Ove spekulacije morao je da negira i sam državni sekretar Marko Rubio, a Dmitrijev je kao i pre mesec dana ponovio da zapadne zemlje medijski spinovima žele da sruše rusko-američke napore na postizanju mira u Ukrajini.
Ruski vodeći mediji na komentarima su uglavnom škrti. Pored opširnog Putinovog govora sa sednice SB RF prenose i šture komentare američkih i evropskih zvaničnika na temu Trampovog plana. Nešto slobodniji su telegram kanali. Nesputani formalnim ograničenjima u Rusiji su od početka rata stekli ozbiljan značaj i milionsku praćenost. Tamo su se komentarisale neke apsurdne odredbe plana, poput tačke 10 o garancijama bezbednosti. Tamo stoji da garancije bezbednosti prestaju da važe „ako Ukrajina bez razloga ispali raketu na Moskvu, ili Sankt Peterburg”, što nameće logično pitanje da li to znači da mogu slobodno da bombarduju ostale gradove Rusije. Takođe, garancije bezbednosti prestaju da važe i u slučaju ako ukrajinska vojska bez razloga uđe na teritoriju Rusije i da li to znači da se ova odredba ne odnosi na delove teritorija Hersonske i Zaporoške oblasti koje ostaju pod ruskom kontrolom, ali bez međunarodnog priznanja.
Takođe nije jasno ni šta znači demilitarizovana zona na teritorijama DNR sa kojih se ukrajinska vojska mora povući i koje će biti priznate kao deo teritorije Rusije. Postavljeno je i potpuno logično pitanje zašto je Trampova administracija uvela nove sankcije Rusiji, od kojih je tri godine zazirala prethodna Bajdenova administracija, ako se slično formulisanom mirovnom sporazumu na Aljasci protivila Ukrajina?
Iznenadio je pomirljivi ton senatora Alekseja Puškova, predsednika Komisije Saveta Federacije za informativnu politiku i odnose sa medijima, prema Trampu i sankcijama koje je njegova administracija uvela Rusiji. Utisak koji smo stekli posle intervjua sa njim jeste da ruska politička elita ima značajna očekivanja od Trampa i da su pooštrena retorika poslednja dva meseca i sankcije pre deo nekog rusko-američkog globalnog sporazuma, nego nove konfrontacije dve sile.
Koliko Amerikanci prvobitni tekst predloženog plana budu korigovali pod uticajem Ukrajine i EU, toliko će šanse da ga Rusi prihvate biti manje. Dakle, uprkos iznenadnom progresu krajem prošle nedelje od mira smo nažalost još daleko.
(politika.rs)
