Тренутна енергетска криза могла би бити једна од најгорих и најдужих у историји, а нарочито би Европа могла да буде тешко погођена, сматра шеф Међународне енергетске агенције Фатих Бирол.
Бирол је у интервјуу за њемачки часопис Шпигл, рекао да ће посљедице дешавања у Украјини вјероватно учинити актуелну енергетску кризу гором од кризе из 1970-их година прошлог вијека.
“Тада се све тицало само нафте. Сада истовремено имамо нафтну кризу, гасну кризу и кризу електричне енергије, нагласио је он, додајући да је Русија прије актуелних догађаја у Украјини била “камен темељац глобалног енергетског система, највећи свјетски извозник нафте, највећи свјетски извозник гаса и водећи снабдјевач угљем”, преноси Руссиа Тодаy.
У оквиру санкција према Русији због акције у Украјини, ЕУ је увела ограничења на увоз руских фосилних горива и најавила постепено потпуно укидање тог увоза.
Бирол је упозорио да се европске земље које више зависе од руског гаса, укључујући и Њемачку, суочавају са “тешком зимом” јер ће “можда морати да рационишу потрошњу гаса”.
Коментари шефа ИЕА долазе у тренутку када је руски државни гасни холдинг Гаспром прекинуо испоруке неким енергетским компанијама у Њемачкој, Данској, Холандији и другим земљама, пошто нису прихватиле плаћање у рубљама према новој шеми коју захтијева Москва.
Да би ублажила енергетске ризике, Европа би, по Биорилу, требало да обезбиједи набавке што већих количина гаса, на примјер, гасоводом из Норвешке или Азербејџана, као пошиљке течног природног гаса (ТПГ).
Додаје да би електране на угаљ такође могле дјелимично да замијене гасне електране.
Бирол је навео да предстојеће љето такође може бити врло тешко и за Европи и САД, због ограничене понуде на тржишту сирове нафте, упозоривши да ће се, у шпицу сезоне љетњих одмора, потражња за горивом повећати, што може да доведе до “уских грла у снабдјевању, на примјер, дизелом, бензином или керозинома, посебно у Европи”.
(tanjug)
