Власници апартмана и хотела широм Медитерана пролазе кроз драму – хоће ли туристи ипак доћи? Треба ли почети с припремама, шта је алтернатива и како иначе зарадити новац, поставља питање Deutsche Welle (DW).
Јоргос Катикас заједно са родитељима води мали хотел у родном граду Ретимно, на острву Крит.
Посао се иначе захуктава већ почетком маја, када стижу прве резервације за љето.
Али, ове године он још размишља да ли се овог љета уопште исплати отворити хотел за госте.
“Како сада ствари стоје, мислим да не”, каже Катикас за DW.
Због ограничења путовања, гости из иностранства можда уопште неће моћи да дођу. Истовремено, ту су строги хигијенски прописи, а притом нико не говори које мјере су заиста неопходне.
“Свашта се прича – рецимо да простор у коме се доручкује мора да остане затворен и да из хигијенских разлога доручак гостима треба да се достави у собе. Али то значи да би само због доручка морао да запослим нове раднике, а то себи не могу да приуштим”, жали се Катикас.
“Економски гледано хотелијерство готово да више нема смисла”, жали се Александрос Ангелопулос, директор реномираног хотелског ланца Алдемар и генерални секретар Удружења хотелијера у Ираклиону, главном граду Крита.
Он за каже да су најтеже погођени луксузни хотели јер су многи остали без новца.
“Многи хотели се преко зиме интензивно реновирају. Радови су већ 90 одсто готови и сада треба да се плате, али очекивани приходи за ово лето изостају”, рекао је.
А онда је ту и други, још већи проблем: “Ако се сви хотели у Ираклиону отворе и понуде 4.000 кревата, а дође само 1.000 гостију, онда би могло да дође до рата са ценама који би нас све економски уништио”, додао је.
Стране туристичке агенције ће онда покушати да спусте цијене, а то не би смјело да се деси. Ријеч је о усаглашавању понуде и потражње, објашњава Ангелопулос.
Док Европска унија покушава да се избори за заједничку линију када је реч о укидању тренутних ограничења за путовање, Аустрија планира да крене својим путем. Поједине земље чланице ЕУ би могле билатерално да се договоре и отворе своје границе и ако слобода кретања у Европи током лета остане ограничена”, објашњава аустријска министарка туризма Елизабет Кестингер.
У Грчкој су подијељене реакције када је ријеч о том приједлогу.
Лисандрос Цилидис, предсједник удружења грчких туристичких агенција (FEDHATTA), такав приједлог критикује, јер сматра да он подрива заједничко европско тржиште.
“У том случају, туризам би био попут Евровизије, јер бисмо фаворизовали само нама пријатељске земље”, рекао је Цилидис.
Са друге стране, Ангелопулос је отворен према аустријском предлогу. Он сматра да је изгубљено драгоцено време и да још много времена може да прође док све земље ЕУ не постигну договор. Зато закључује да су билатерални договори најбржи и најсигурнији начин како би се барем нешто постигло.
Туризам је у Грчкој главни мотор привреде, чини 24 одсто бруто домаћег производа (БДП) и у великој мјери је заслужан што је земља успешно преживела дужничку кризу и што је 2018. године завршила са спасилачким програмом партнера уз ЕУ.
На острвима попут Крита и Родоса, 80 одсто прихода је од туризма. Ако љетња сезона падне у воду, 900.000 радних места биће доведено у опасност, упозорава Ангелопулос.
(nezavisne.com)
