Свјетска банка (СБ) је процијенила да би на Западном Балкану, да владе нису увеле одређене мјере, корона криза гурнула најмање 400.000 људи у сиромаштво.
Процјена Свјетске банке је и да би тај број био чак и 950.000 у периоду од јуна до августа, ако криза потраје дуже.
Виши економиста СБ Транг Ван Нгујен нагласила је да би, имајући у виду даљу неизвјесност и други талас пандемије, ситуација могла бити још гора.
“Државе су већ предузеле одређене кораке и конкретне мјере, а осим тога и цивилни сектор и међународне организације могле би да уложе додатне напоре да се поједине празнине, када је у питању пружање социјалних услуга, попуне”, закључила је она.
Када је у питању утицај корона вируса на сиромаштво у земљама Западног Балкана, одговорила је да ће приходи претрпјети јак ударац, посебно у секторима који буду најтеже погођени кризом, а губитак прихода значи да ће и већи број становника бити изложен сиромаштву.
“Чак и прије кризе смо процијенили да отприлике једна петина становништва у региону живи у сиромаштву”, рекла је Транг Ван Нгујен.
Према њеним ријечима, с једне стране постоје породице које су већ сиромашне и које зависе од прихода које имају седмично или свакодневно и они ће бити посебно погођени кризом.
“С друге стране, имате породице које су близу сиромаштва. Оне нису прије кризе биле сиромашне, али се ослањају на нека мање сигурна запослења или чак запослење у неформалном сектору, па им сада са овом кризом пријети потпуна опасност да пређу у категорију сиромашног становништва”, тврди Нгујен и додаје да милиони људи из овог региона раде у Европи и шаљу новац кући, а сада ће и то вјероватно бити погођено кризом.
У Црној Гори би, због пандемије корона вируса, између девет хиљада и 20 хиљада грађана могло упасти у сиромаштво, оцијенила је Свјетска банка и додала да би ефекат могао бити и гори ако криза потраје.
Нгујен је казала је агенцији Mina-Business, преноси РТЦГ, да би, у случају да се деси други талас пандемије и слична ситуација понови до краја година, ефекат могао бити много гори ако не буде никаквих владиних политика.
“Све то сугерише да би ниво сиромаштва могао да се врати на ниво који је у Црној Гори био присутан 2013. године, чиме би се потпуно поништио сав напредак који је остварен на том пољу”, рекла је Нгујен коментаришући биљешке СБ које сагледавају утицај ковида-19 на сиромаштво на Западном Балкану.
На питање шта је црногорска влада предузела како би смањила ризик од сиромаштва, Нгујен је одговорила да је у почетној фази фокус био да се заштити економија и привреда и да се пружи подршка фирмама како би се сачувала радна мјеста.
Веома су, сматра, битни напори владе да се смањи утицај кризе на губитак радних мјеста, јер се тиме онда смањује и могућност да више људи заврши у сиромаштву.
Биљешке СБ, које су презентоване крајем маја, представљају допуну раније објављеног Редовног економског извјештаја за Западни Балкан и, осим на сиромаштво, односе се на област фискалне политике, финансијског сектора, тржишта рада и социјалне заштите.
(nezavisne.com)
