Двоструки стандарди западног дела међународне заједнице од почетка карактеришу њихову политику према решавању косовско-метохијског проблема.
За једностране упаде специјалних јединица Росу на север покрајине и увођење трговинске блокаде на робу из централне Србије, Брисел и Вашингтон су позвали „обе стране да се уздрже од једностраних потеза и смире тензије”. Док су снајпери били уперени у косметске Србе, помало парадоксално звучи – на Западу су опомињали и Београд. Привремене приштинске институције нису, бар званично, критиковане ни због ширења мржње према Србима, због чега се сваког трећег дана бележе етнички мотивисани напади на повратнике, њихову имовину или храмове Српске православне цркве. Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, само од почетка ове године забележено је три пута више инцидената према Србима на КиМ у односу на исти период прошле године.
Ова тактика западног дела међународне заједнице траје двадесетак година и раније је гурана под дипломатски тепих, док су у Приштини седели уцењени ратни лидери такозване Ослободилачке војске Косова који су били кооперативни. Међутим, од пре годину дана, када је на покрајинским изборима победио екстремни покрет Самоопредељење, ова западна дипломатска мантра је апсурдна јер је Приштина генератор кризе и управо захваљујући албанској администрацији преговори две стране у Бриселу, под окриљем Европске уније, одавно се налазе на респиратору.
Дипломата Зоран Миливојевић каже да га то не изненађује посебно после последњег иступа Мирослава Лајчака приликом посете Приштини, да Европска унија у последње време, а у вези с дијалогом и јасним намерама Приштине, која игнорише Бриселски споразум, не показује да има неутрални статус. За „Политику” каже да ЕУ није статусно неутрална онако како јој мандат налаже и додаје да се то види из тога што ни сопствене обавезе проистекле из дијалога две стране не поштује.
„Европска унија је директно одговорна што за девет година није спроведена одлука из бриселског дијалога о формирању Заједнице српских општина. Сада су ти двоструки аршини приметнији јер толерише понашање Албина Куртија и недостатак простора и одсуство наставка дијалога, чему сама кумује. То значи да је политички пристрасна и не може се објаснити другачије него притиском водећих земаља у ЕУ, на челу с Немачком, Француском и Италијом, државама које чине Квинту, да су се определиле за подршку приштинској политици која се залаже за платформу признања и која се залаже да се дијалог искључиво води о модалитетима признања”, каже Зоран Миливојевић.
А пре неколико месеци министар спољних послова Никола Селаковић упитао је на радној вечери, коју је у Њујорку на маргинама Генералне скупштине УН за лидере западног Балкана организовао високи представник ЕУ Ђузеп Борељ, зашто се подједнако Београд и Приштина позивају на смиривање тензија. „Шта је то наша страна урадила да би дошло до тензија? Јесмо за дијалог, али је потребно да се ствари врате на време пре последњих дешавања, па да седнемо да разговарамо”, рекао је Никола Селаковић.
Као разлог зашто Европска унија безрезервно подржава готово сваки дипломатски потез Приштине, искусни дипломата Зоран Миливојевић каже да је евидентно да се унија у својој политици приклонила Америци и да је то било посебно видљиво када су пре петнаестак дана у шатл дипломатији у овом региону били Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак. Наводи и писмо које је амерички председник Џозеф Бајден послао Приштини, где је јасно написано шта САД очекују. „После свега је јасно да ЕУ нема добре намере, да је једнострана у преговорима јер дословно заступа само једну страну па нису ни чудни напади на Србе чак ни када албански полицајци пуцају на људе на северу Косова. На тај начин они озбиљно доводе у питање да ли могу да буду непристрасни као посредници у дијалогу две стране”, истиче Зоран Миливојевић и додаје да могу да имају неке примедбе и да ће се у најбољем случају задржати на вербалним критикама и то је све.
Док из Вашингтона и Брисела у кризним ситуацијама увек позивају да се све провокације или једностране акције морају избећи, за Москву нема дилеме која страна је одговорна. Министарство спољних послова Русије увек позове на хитно повлачење полиције са севера, уз упозорење да је циљ овакве акције Приштине протеривање Срба из покрајине.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић истиче да је одавно потпуно јасно да је ЕУ варала Београд од самог почетка бриселског процеса и да је њихов једини циљ да Београд призна независност Косова. За наш лист каже да га не изненађују двоструки аршини Брисела и Вашингтона јер они такву политику воде у овом делу Европе. „Њихов циљ је да од нас једнострано извлаче уступке, а да албанска страна ништа не да. То је довело до тога да је Београд у великој мери изгубио контролу над севером КиМ. Проблем је што и Србија има двоструке аршине јер с једне стране јавно протестује због тога што раде Брисел и Албанци на Косову, али с друге стране, у свим оним структурама где се доносе одлуке сарађују с политичким и дипломатским структурама из Брисела на начин како то западни део међународне заједнице жели. Није добро што Србија данас у тој игри дуплих аршина учествује, а онда се љутимо јавно што се тако Брисел понаша”, каже Анђелковић.
На питање шта би конкретно сугерисао српској дипломатији да уради у погледу решавања косовског проблема, каже да немамо више право да остајемо у оквирима Бриселског споразума. „То не значи да га ми формално поништимо, већ да све институције државе Србије, које смо имали до пре десет година на северу, поново почнемо да успостављамо и да организујемо наш народ да уз подршку Србије може сам да се брани, као што се бранио 2011. године”, каже Драгомир Анђелковић.
Помало невероватно звучи, али западни део међународне заједнице је увео санкције руском председнику Владимиру Путину оптужујући га, без конкретних доказа, за бројне поступке. Истовремено, тамо где је ситуација кристално јасна и где нема дилеме, јер премијер привремених приштинских институција Албин Курти не поштује не само Бриселски споразум и одбија да формира Заједницу српских општина него чак и баца под ноге споразум из Беле куће – никоме на Западу не пада на памет да му уведе санкције.
„То није изненађење, јер начин како се понашају према Албину Куртију, како толеришу његове екстремистичке ставове и политику, показују да, у суштини, имају исти циљ – а то је независно Косово које би требало да призна Србија. То је њихов стратешки циљ и од тога не одступају. То је њихова полазна и завршна позиција и у том смислу не треба имати никакву илузију да ће они да доведу у питање Куртија и његову владу, зато што полазе од тога да је Косово држава и да има право да се тако понаша, а они ту лажну државу подржавају”, закључује Зоран Миливојевић.
А Огњен Карановић, из Центра за друштвену стабилност, каже нам да политика двоструких аршина ЕУ и САД за циљ има да се изврше притисци на Београд. „До сада се много пута показало да ти притисци немају никаквог ефекта на Београд. Председник Србије Александар Вучић је показао мудар државнички приступ када је реч о решавању питања јужне српске покрајине. Оваква стратегија западног дела међународне заједнице само је производила нове кризе и то можемо да очекујемо. Када они позивају обе стране да се уздрже, они оправдавају и подстичу акције Приштине и на неки начин их ослобађају одговорности. Запад заправо није заинтересован за постизање никаквог компромиса”, каже Огњен Карановић.
Миливојевић: Да Срби напусте институције, окривили би само Београд
Брисел и Вашингтон су позвали обе стране на уздржаност чак и када су јединице Росу насилно упале 13. октобра прошле године на север покрајине и када је у северној Косовској Митровици рањен Срећко Софронијевић (36) из Звечана. На питање да ли би исти аршин имали да, рецимо, Срби са севера одлуче да напусте косовске институције система и да све врате на стање од пре Бриселског споразума из 2013. године, Зоран Миливојевић каже да би у том случају за Запад једини и искључиви кривац био Београд. Готово је сигуран сто одсто да Берлин, Брисел или Вашингтон не би споменули и оптужили Приштину.
„У том случају Србија би била апсолутно оптужена за опструкцију и за довођење у стање које онемогућује дијалог. Штавише, била би оптужена да опструира проналажење политичког решења. Дакле, све супротно од онога што протеклих година имамо на столу. Приштина опструира наставак дијалога и сем по које пацке са Запада ништа више од тога”, каже Миливојевић. Уколико би се теоретски тако нешто десило, Миливојевић наводи да би се озбиљно довео у питање преговарачки процес за Европску унију, зато што је Србија своја прва преговарачка поглавља отворила тек потписивањем Бриселског споразума.
„У том случају на Западу би рекли да излазак из косовских институција система не ствара услове за нормализацију односа и за проналажење политичког решења. Али зато када то уради Приштина, онда се њој гледа кроз прсте. Тиме би се дефинитивно потврдила пристрасност ЕУ, која би тада дефинитивно потврдила да није статусно неутрална и оптужила би Србију да се одриче свега онога што је годинама било постигнуто”, каже Миливојевић и додаје да би вршили притисак на Београд да се врати на оне позиције и да се настави дијалог који је до сада вођен.
Крстић: Без САД и ЕУ не помажу ни принципи, ни кожне чакшире
Маркетиншки стручњак Небојша Крстић каже да замислимо да су Срби са севера Косова и Метохије донели одлуку о осамостаљењу, по форми идентичну оној албанској, за коју је Међународни суд у Хагу рекао да није противна међународном праву, дан пошто је трибунал донео одлуку у корист албанске стране. „Да ли би нека Маја Коцијанчић, позната по умиривању обеју страна у тренутку када албанска очигледно крши све европске норме, смела да зуцне? Могли бисмо да овакве парадоксе који говоре о непринципијелности ЕУ набрајамо до сутра. Наравоученије: ако имаш САД и ЕУ иза својих леђа, не мораш да поштујеш ни принципе ни европске вредности. Уколико то немаш, неће ти помоћи ни принципи, ни вредности, а ни кожне чакшире”, истиче Небојша Крстић.
(politika.rs)
