Писац Милован Витезовић преминуо је данас у Београду у 78. години, речено је Тањугу у Скупштини града.
Рођен је код Косјерића, 11. септембар 1944.Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсјек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсјек драматургија.
Писао је пјесме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија.
Објавио је око педесет књига у преко двјеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и свјетске поезије, прозе, књижевности за дјецу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на њемачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику.
Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански…
Витезовић је један од ријетких савременика чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Његови романи “Лајање на звезде”, “Шешир професора Косте Вујића” и многи други доживјели су десетине издања, а њихове филмске и телевизијске верзије вишеструко су награђиване широм свијета.
Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.
(nezavisne.com)