Баранин Тахир Алибашић изазвао је у барском насељу Заљево овације учесника литије која је долазила из Улциња, пошто их је дочекао здравицом.
Ово није први пут да Тахир учествује у одбрани православних светиња у Црној Гори, а за његово претходно прегалаштво наградила га је Митрополија црногорско-приморска.
Гест Тахира Алибашића, који је са сомбрером на глави, са здравицом и раширених руку изашао пред литију која је долазила из Улциња и тако изазвао овације, једно је у низу великих дјела овог Баранина када је у питању одбрана светиња.
Тахир је, наиме, прошле године награђен архипастирском похвалницом Митрополије црногорско-приморске за своје учешће у одбрани темеља древне цркве у Заљеву.
Захвалницу му је у Бару, гдје је служио литургију поводом трогодишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира, уручио митрополит Амфилохије “за несебично пожртвовање и вјерност Богу и Судњем дану, које је показао спријечивши уништење остатака ранохришћанске цркве у Заљеву”.
“Вјеран својим прецима, бранио је и животом својим темеље древне цркве (из 5. или 6. века) у Заљеву од оних који су покушали да је затрпају, и да на том мјесту, гдје постоји и гробље, изграде зграде. Он не само што је ријечима спрјечавао то, него је пао на пут, и камиони, који су довозили материјал, само што га нису прегазили. Онда је дошао код оца Слободана и замолио га да он утиче да се спаси та древна црква”, подсјетио је тада митрополит Амфилохије.
Митрополит црногорско-приморски тада је благословио Тахира Алибашића и његову породицу, са жељом да сличних њему буде још, нагласивши да су “ријетки овакви људи као Тахир, који је био спреман да жртвује свој живот да сачува светињу и гробље”.
Тахир Алибашић тада се захвалио митрополиту Амфилохију и свештенику Слободану Зековићу.
“За саму цркву у Заљеву знао сам јер су ми рекли очеви да на том мјесту треба да постоји и да водим рачуна да је нађемо. Дошло је вријеме и открио сам је, али они који су знали за то хтјели су што прије да је затрпају. Мучио сам се, покушавао сам са властима то да спријечим, али нисам могао никако”, испричао је тада Тахир Алибашић.
Овај Баранин у свом говору тада је додао да је дошао код свештеника Слободана, који му је помогао да ступи у контакт са надлежнима.
“Говорио сам им – немојте сипати, овдје је црква, овдје је богатство Бара, јер Бар има везе са светом. Ту је лука, ту су туристи, а овај храм једна је ружа, барска светиња”, испричао је Тахир.
Како је рекао, у помоћ су му прискочили свештеник Слободан и митрополит Амфилохије. Говор је завршио ријечима које показују колико је Тахир велики човјек.
“Ово је Бар у којем три вере неће да се деле. Црна Гора нема много становника, и не треба да се свађамо и дијелимо. Нас је 650.000, што Срба, што Црногораца, што Албанаца. Сви смо једнаки. Кад нам је потребна крв, не питамо доктора да ли је од Амфилохија Радовића, или од Зековића, или од Алибашића, него само – има ли је; сви смо жива бића“, рекао је тада Тахир Алибашић, преноси “Спутњик”.
(sputnik)
