Сваке године се у Србији дуплирају плантаже под индустријском конопљом (кудеља), па се тако ове јесени под овом биљком, коју многи називају биљком будућности, нашло око 800 хектара.
Агрономи истичу да је узгој ове биљне врсте веома исплатив, јер, рецимо, може да донесе годишњи приход за три до четири пута већи од прихода код узгоја кукуруза.
У Удружењу произвођача и прерађивача алтернативних биљних врста “Конопља” подсјећају да се бивша Југославија средином 20. вијека убрајала међу најзначајније произвођаче ове индустријске биљке. У Оџацима је, да подсјетимо, била јединствена берза кудељне стабљике, одакле се диктирала цијена од Италије до Енглеске.
– У једном тренутку, нафтно-хемијски лоби је схватио да им је конопља озбиљна конкуренција, јер све оно што се прави од пластике, може да се направи и од конопље. Тако је кренуло организовано уништавање ове биљке, па је то захватило и нашу земљу, посебно причама о штетности марихуане, коју су изједначили са индустријском конопљом – рекла нам је др Маја Тимотијевић, предсједница овог удружења.
Број заинтересованих пољопривредних произвођача расте из дана у дан, јер је ово, како каже, биљка која захтијева мало, а даје пуно, пошто се, рецимо, од ње производи више од 50.000 производа. У домаћим прописима, који су још важећи, пише да се од конопље праве само влакна и храна за птице, а нигдје се не спомиње њен значај у индустрији папира, у текстилној, прехрамбеној и фармацеутској индустрији, у козметици, грађевинарству и заштити животне средине.
– Обраћала сам се министарствима пољопривреде, здравства и унутрашњих послова, пошто су сва три укључена приликом прикупљања дозвола за узгајање конопље. Молила сам их да се регулативе промијене, да буду прилагођене развоју ове гране пољопривреде – рекла је др Тимотијевић.
Произвођачи конопље широм Србије кажу да се узгој ове биљке и те како исплати, па је многи сију сваке године на мјестима гдје су раније гајили пшеницу или кукуруз. У Коштунићима код Горњег Милановца недавно је основана прва еко-задруга “Српски домаћини”, која ће се бавити производњом органске хране, између осталог и љековитог биља и конопље која ће се користити у медицинске сврхе.
Странци
– Да нас неко погрешно не схвати, не захтијевамо да марихуана буде легализована, већ да се олакша производња индустријске конопље. Јер, сваке седмице долази по неколико страних инвеститора, који желе да уложе новац, али када виде наше регулативе, они одустају – рекла је др Тимотијевић.
(novosti.rs)
