Стигла је тужна вијест из Хрватске, преминуо је легендарни тренер Мирослав Ћиро Блажевић.
Легендарни фудбалски тренер преминуо је у 88. години након дуге борбе с раком.
Болест му је први пут дијагностификована 2011. године, двапут ју је побиједио, али трећи пут нажалост није успио.
Ћиро је сутра требао прославити 88. рођендан.
Мирослав Блажевић рођен је 9. фебруара 1935. године у Долцу на Лашви, као осмо, најмлађе дијете Катарине Блажевић (рођене Матовиновић) и Мате Блажевића.
Њихово прво двоје дјеце Ивица и Марица, о којима родитељи осталој дјеци нису пуно говорила, умрла су у доби од неколико мјесеци од Шпанске грипе, а Мирослав је имао и сестре Јелену (рођ. 1922.) и Драгицу (1926.), браћу Анту (1923.) и Јошка (1927.), а старија сестра Јозефина (1933.) живи у Загребу.
Мирослав је као петогодишњак на једној забави у травничком Хрватском дому добио надимак Ћиро, по лутки трбухозборцу, што је ражалостило његову мајку, јер је њезин најмлађи син за њу одувијек био Брацо, с обзиром да је Секу већ имала, Мирославову двије године старију сестру Јозефину.
Ћиро је од малих ногу показивао интерес према спорту, па се почео бавити скијашким трчањем. Као 15-годишњак наступио је на републичком првенству на Јахорини, а 1952. на државном првенству на словенском Похорју у трци на шест километара био је побједник у конкуренцији млађих омладинаца. То је била прва титула за једнога такмичара из БиХ, а Ћиро је у трци надмашио фаворизиранога Словенца Секнеа.
Ћиро се, упоредо са скијашим трчањем, почео бавити и фудбалом, па се прикључио травничком Братству, гдје је као врло талентован нападач, голгетер већ с 15 година био прикључен првој момчади. У клубу су му фалсификовали документе ‘постаравши’ га за двије године, како би могао наступити за сениоре.
Када је 1954. године био у Загребу у посјети сестрама Јелени и Драгици, случајно је у шетњи Илицом срео свог бившега тренера из Братства Златка Голца. Он га је, познавајући Ћирине фудбалске квалитете, послао на тренинг у Динамо. Тамо је младог Травничанина ускоро првој екипи прикључио тренер Оскар Јазбиншек, те га је повео на турнеју по Медитерану и Блиском истоку.
Међутим, Ћиро никада није одиграо службену утакмицу за Динамо, јер је добио позив за одслужење војнога рока у Чачак. Тамо је требао остати 18 мјесеци, али војни рок у међувремену је био продужен на 24 мјесеца, а након његовога истека за њега у Динаму више није било мјеста, па је у прољеће 1957. године постао играч Локомотиве, затим Сарајева (1957.-1959.), а посљедњи клуб за којега је играо у Југославији био му је Ријека (1959.-1963.).
У Ријеци је упознао своју супругу Зденку Ђорђевић, с којом се оженио 1961. године и добио троје дјеце: кћери Барбару (рођену 1962.) и Катарину (1966.), те сина Мирослава (1971.).
Из Ријеке је 1963. године прешао у швајцарски Сион, потом је играо за Серветте (1965.), а играчку каријеру окончао је у клубу Моутиер (1966.).
У Швајцарској је започео своју бриљантну тренерску каријеру, а први клуб био му је нижеразредни Вевеy (1968.-1971.), потом је преузео Сион (1971.-1976.), с којим је освојио свој први тренерски трофеј, швајцарски куп 1974., затим Лаусанне Спорт (1976.-1979.), а 1976. године у двије је утакмице, с Аустријом (1:3) и Шведском (1:2), водио швајцарску фудбалску репрезентацију.
Ћиро се потом вратио у Југославију те 1979. преузео екипу Ријеке, а у децембру 1980. године прихватио је позив Динама. Ондје се у првом мандату задржао до љета 1983., потом други пут од 1985. до 1988., трећи пут од 1992. до 1994., а четврти пут плаве је водио у сезони 2002./2003.
Осим у Швајцарској, Југославији и Хрватској, Мирослав Блажевић водио је клубове у још шест земаља: Француској (Нантес, 1988.-1990.), Грчкој (ПАОК, 1991./1992.), Словенији (Мура 2003.), Кини (Схангхаи Схенхуа, 2010.), Ирану (Мес Керман, 2011./2012.) и БиХ (Слобода Тузла, 2014.).
Ћиро је био познат не само као врхунски фудбалски стручњак, него и као врстан мотиватор који је био у стању у кратком раздобљу потпуно мијењати менталитете својих клубова, па је од испадања из прволигашког друштва спашавао Приштину (1985.), Ријеку (1996.) и Осијек (2002.). То му није успјело са швицарским Xамаxом (2005.).
Ћиро је у Вартексу од 2003. до 2005. био ментор данашњем селектору ватрених Златку Далићу, који му је недавно посветио свјетску бронзу у Катару, а у два наврата, на наговор Милана Бандића, био је и тренер Загреба (2006.-2008., 2012./2013.).
Мирослав Блажевић у јесен 2005. године био је тренер Хајдука, с којим је доживио дебакл у квалификацијама за Лигу првака од мађарског Дебрецена (0:3, 0:5), али је претходно с бијелима освојио Суперкуп, те је још увијек једини тренер који је освајао трофеје с Динамом и с Хајдуком.
Донедавно је Ћиро Блажевић био најуспјешнији хрватски фудбалски селектор, као четврфиналист Европског првенства 1996., те освајач свјетске бронзе у Француској 1998. године. Хрватску репрезентацију водио је у 73 утакмице.
Био је 2001. године селектор и репрезентације Ирана, с којом се није успио пласирати на СП 2002., затим репрезентације БиХ, коју није успио одвести на СП 2010., а 2011. године у двије утакмице водио је и олимпијску селекцију Кине.
Посљедњу службену утакмицу у богатој тренерској каријери Ћиро Блажевић водио је 14. децембра 2014. године на клупи Задра у Становима одигравши против Сплита 1:1.
Подсјетимо, легендарни Ћиро Блажевић био је и предсједник жирија Избора најбољег спортисте БиХ у организацији “Независних новина” и БХРТ-а.
Тренерски трофеји и награде:
Швајцарски куп са Сионом 1974.
Првак Југославије с Динамом 1982.
Куп Југославије с Динамом 1983.
Првак Швајцарске с Грассхоппером 1984.
Првак Хрватске с Динамом 1993., 2003.
Хрватски куп с Динамом 1994.
Суперкуп с Динамом 2002.
Суперкуп с Хајдуком 2005.
Дворанско првенство Хрватске са Загребом 2006.
Треће мјесто на Свјетском првенству с Хрватском 1998.
Уефин Тренер свих тренера: 1998.
Ред кнеза Бранимира с огрлицом 1998.
Ред Данице хрватске с ликом Фрање Бучара 1998.
Државна награда Фрањо Бучар 1998., 2007.
(nezavisne.com)
