У ово доба прошле године БиХ и западни Балкан протресла је афера нон-пејпера, наводних супертајних докумената које су саставиле свјетске силе или регионалне државе, а чији је циљ подјела западног Балкана и стварање новог свјетског, или макар регионалног, поретка.
У хистерију која је услиједила укључили су се и политичари и аналитичари, од којих су једни палили црвене аларме да је вријеме да НАТО интервенише и спријечи избијање рата, док су други призивали Русију да се укључи и спријечи дестабилизирање региона од стране Запада.
Подсјећања ради, у априлу прошле године појавио се не један, већ чак три нон-пејпера, од којих један наводно потиче из Словеније, други из Хрватске, а трећи из Мађарске. Неколико дана касније појавио се наводни нон-пејпер који су писали Њемачка и Француска, али су обје земље убрзо све демантовале.
Ниједна од прозваних земаља није званично потврдила да има било какве планове о подјели западног Балкана, али су неки политичари полуотворено или отворено истицали да у бриселским кулоарима постоје премишљања о томе да се чак и омогући самосталност Републике Српске, односно мирни распад БиХ, како је предвиђао један од поменутих нон-пејпера.
Други нон-пејпер је, како је тада писано, предвиђао самосталност за Косово уз специјални статус за Српску православну цркву на територији те покрајине и везу Косова и РС.
Вриједило би подсјетити да су тада и званични Београд и Загреб и Сарајево одбили било какве промјене граница, али прашина око фамозних нон-пејпера није се стишала ни током љета прошле године, па су чак и ЕУ и САД осјетили потребу да реагују и осуде било какве документе који би предвиђали промјену граница на терену.
Европски савјет је у септембру прошле године коначно ставио тачку на те спекулације када је у писаном одговору Европском парламенту речено да ниједно тијело унутар Савјета није расправљало о таквим документима. С обзиром на то да је Европски савјет једино мјесто на којем шефови држава и влада могу да предложе такве врсте докумената, тиме је ово питање отклоњено и више се није појављивало у медијима.
Осман Топчагић, бивши амбасадор БиХ у ЕУ у Бриселу, каже за “Независне” да је украјински сукоб потпуно преокренуо однос ЕУ према западном Балкану и да се сада много озбиљније и размишља и ради на томе како да се земље овог региона интегришу у ЕУ.
“Раније су се писали ти нон-пејпери о прекрајању граница, а сада се пишу озбиљни документи о убрзању европског пута, и то је добро”, каже он.
Топчагић истиче да се озбиљност ових новијих докумената види у чињеници да се озбиљно ради на отклањању недоумица које постоје у појединим земљама ЕУ о проширењу и у смислу функционалности институција ЕУ након проширења.
“Интерес за интеграцију западног Балкана је сада на много већем политичком нивоу, а не само на техничко-административном нивоу, како је то било раније. Ми из БиХ и других земаља региона бисмо то морали знати искористити. Морамо тачно знати шта хоћемо, да бисмо били спремни”, каже он.
Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, истиче да их ни у вријеме када су се поменути нон-пејпери појављивали није узимала озбиљно. Ради се, како је рекла, о документима који нису имали реалну снагу, јер иза њих није стајала ниједна од држава и влада.
“Они се могу тумачити као протурање и лобирање за политичке интересе одређених скупина и појединаца. Пропали су јер су били једнодимензионални, субјективни и јер су у дијеловима јавности дочекани на нож. Међутим, можда би им вијек трајања био дужи да се нису десили глобални тектонски поремећаји”, наглашава она за “Независне”.
(nezavisne.com)
