Званични Берлин обавља посљедње припреме пред предстојећи новембарски самит Берлинског процеса, који је нови њемачки канцелар Олаф Шолц преузео од своје претходнице Ангеле Меркел, а циљ је да се дефинитивно покопа иницијатива Србије, Сјеверне Македоније и Албаније “Отворени Балкан”, сазнају “Независне новине”.
Како нам је речено, вјерује се да ће откочивање европског пута Сјеверне Македоније и Албаније и њихово постепено укључивање у иницијативе и процесе ЕУ отклонити потребу да се ствара паралелни регионални програм.
Напомене ради, “Отворени Балкан” је до сада ипак показао најбоље резултате у регионалном повезивању, али изазов је остао у томе што одласком Дритана Абазовића с премијерског мјеста у Црној Гори вјероватно нестаје нада да ће се та земља прикључити иницијативи, без чега је тешко очекивати придруживање БиХ.
Косово одбија да се прикључи овој иницијативи на наговор Њемачке, која би жељела да Берлински процес буде иницијатива која ће повезати регион и постепено приступити заједничком тржишту ЕУ, које представља темељ економског повезивања блока.
Подсјећамо, “Независне новине” су још прије готово годину дана најавиле да ће нова њемачка Влада оживјети Берлински процес, што се касније и десило, а такође смо писали да би ЕУ жељела двије иницијативе стопити у једну. Ипак, с обзиром на то да Њемачка инсистира на Берлинском процесу, који је она иницирала 2014. године, може се очекивати да ће та иницијатива добити зелено свјетло од стране ЕУ.
Њемачка, Француска и Пољска су прије неколико дана издале саопштење поводом захтјева за визну либерализацију за самопроглашено Косово, у којем су подржале Берлински процес, а не “Отворени Балкан”. Оне су, наиме, у саопштењу истакле да су посвећене Берлинском процесу као додатном средству за сарадњу и приступни процес ка ЕУ.
“Подвлачимо важност имплементације историјске одлуке шест западнобалканских земаља да створе заједничко регионално тржиште.
С обзиром на важност коју придајемо региону, и као знак наше подршке, сагласили смо се да обавимо трилатералну посјету региону и на тај начин допринесемо даљем јачању веза између ЕУ и западног Балкана”, истакнуто је у заједничком саопштењу три земље.
На ово саопштење одговорио је Албин Курти, премијер самопроглашеног Косова, рекавши да поздравља јасну посвећеност ЕУ проширењу, Берлинском процесу и заједничком регионалном тржишту.
Ако се ово преведе с дипломатског језика, јасно је да Њемачка, уз подршку Француске и Пољске, преферира Берлински процес, а с обзиром на то да самопроглашено Косово не улази у “Отворени Балкан” на охрабрење Њемачке, Куртијево поздрављање Берлинског процеса и његовог довођења у везу с проширењем и заједничким тржиштем говори о динамици у наредном периоду.
Ако иза Берлинског процеса стане још европских земаља, “Отворени Балкан” ће имати неизвјесну будућност, посебно имајући у виду да је подршка САД “Отвореном Балкану” условљена тиме да му се прикључе и остале земље у региону.
Фарис Кочан, спољни сарадник на Факултету политичких наука у Љубљани, за “Независне новине”, такође, оцјењује да ће Њемачка успјети у својој намјери да активира Берлински процес.
“О томе су прије неколико дана разговоре водили и словеначки предсједник и њемачки канцелар, тако да је очигледно да занимање неких европских лидера постоји”, рекао је Кочан.
Он, међутим, оцјењује да ће тешко бити “срушити” “Отворени Балкан” с обзиром на то да су иницијативе у оквиру овог пројекта већ поодмакле и показале значајне резултате.
“Чак и САД до неке мјере дају подршку свим иницијативама које не контрирају европским интеграцијама региона, тако да и ‘Отворени Балкан’ има неформалну подршку САД”, истиче он.
Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, за “Независне новине” каже да ни Берлински процес ни “Отворени Балкан” немају шансу ако не постану дио иницијатива ЕУ.
“Једном се већ десило да се ‘Отворени Балкан’, тада познат као ‘Мини-Шенген’, спојио с Берлинским процесом, односно у том тренутку договореним заједничким регионалним тржиштем. Међутим, чим је напредак у оквиру Берлинског процеса и заједничког регионалног тржишта (ЗРТ) успорио и био заустављен, три земље су ребрендирале ‘Мини-Шенген’ у ‘Отворени Балкан’. Врло је важно нагласити да ни ‘Отворени Балкан’ ни ЗРТ неће спасити земље регије или их учинити богатијим, то се може само десити удруживањем с већ уређеним, институционализираним и богатим тржиштем ЕУ”, закључује Ћеримагић.
(nezavisne.com)
