Pod plaštom „primene zakona”, Priština zatvara ugostiteljska preduzeća u severnim opštinama, ruši objekte u vlasništvu Srba i otvoreno, bez sankcija, ignoriše upozorenja iz EU i s drugih međunarodnih adresa
Nedavne zajedničke akcije tržišne, sanitarne i poreske inspekcije prištinskih institucija, uz asistenciju policije, donele su zatvaranje više od deset ugostiteljskih objekata u severnoj Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu, uz tvrdnje da „ne ispunjavaju zakonske uslove”. Ovi udari, samo su deo niza pritisaka na privrednike na severu Kosova i Metohije i ilustruju na koji način, pored svih drugih vidova represije, režim predvođen premijerom privremenih institucija u Prištini Albinom Kurtijem nastoji da ekonomski iscrpi srpsko stanovništvo i na taj način mu ugrozi egzistenciju na KiM.
I sve to se dešava pod plaštom „primene zakona”. Tako su u noći između ponedeljka i utorka zatvorena tri od osam kontrolisanih ugostiteljskih objekata – „Trezor”, „Talija” i „Vanja” u severnoj Kosovskoj Mitrovici, navodno privremeno. Prethodno, udar krajem oktobra na vlasnike pet lokala u ovom gradu – „Kvin”, „Parlament”, „Galerija”, „Princip” i „Mreža”, i dva u Zvečanu, nastavio se već i u prvoj nedelji ovog meseca, pa je prištinsko ministarstvo zdravlja 4. novembra zatvorilo i buregdžinicu u Ulici kneza Miloša „Hausbrendt” u Kosovskoj Mitrovici. Prištinsko ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine (MINT) i centralni tržišni inspektorat (CTI) naglasili su da je akcija sprovedena „isključivo u cilju obezbeđenja zakonitosti poslovanja, formalizacije privrede i zaštite potrošača”, kao i da „svi privredni subjekti moraju da ispune minimalne tehničke i zakonske uslove kako bi radili u ustavnopravnom okviru Kosova”. Iako je policija pod komandom Prištine navela da „tokom akcije nije bilo incidenata, niti privođenja” akcija izvedena u kasne večernje sate uznemirila je ne samo zaposlene i građane koji su se zatekli u objektima, već i žitelje Kosovske Mitrovice i Zvečana, kao i sve Srbe u preostale dve opštine na severu Kosmeta (Leposaviću i Zubinom Potoku).
Dok iz Prištine tvrde da je „reč o privremenoj obustavi delatnosti”, činjenica je da se sve više srpskih privatnika, a sada i Goranaca, nalazi na svojevrsnoj crnoj listi privremenih institucija predvođenih Kurtijem. Nisu na udaru samo vlasnici objekata koji decenijama posluju u gradu na Ibru, i u Zvečanu, već i zaposleni koji su dovedeni na rub egzistencije koji u proseku od svog rada izdržavaju po tri člana porodice. Iako su akcije zatvaranja lokala podvedene pod administrativnu kontrolu „ispunjavanja tehničkih uslova”, Srpska lista je akciju videla kao nastavak institucionalnog i administrativnog pritiska Prištine na sever Kosmeta.
Istog dana kada je zatvorena buregdžinica Goranca u Kosovskoj Mitrovici, 4. novembra, stigao je i najnoviji izveštaj Evropske komisije koji se ne odnosi direktno na ugostiteljske objekte, ali se kritikuje ponašanje Prištine na severu KiM. Tačnije, zamera se „nedostatak pravnih garancija i sprovođenje nepovratnih administrativnih mera”. One se odnose na rušenje objekata Srba na priobalju jezera Gazivode od strane preduzeća „Ibar-Lepenac”. EK je istakla da se mere sprovode bez konačnih sudskih odluka, što unosi pravnu nesigurnost u lokalnu zajednicu.
Izveštaj obuhvata period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026, a posebno zabrinjavajući nalazi odnose se na položaj Srba. Navodi se da se, pored toga što prištinske institucije nisu omogućile reintegraciju srpskih sudija i tužilaca, opštine sa srpskom većinom suočavaju s preprekama u ostvarivanju nadležnosti, a zatvaranje institucija koje podržava država Srbija je nastavilo da ostavlja praznine u dostupnosti usluga. Iako je situacija na severu Kosmeta ocenjena kao mirna, EK je upozorila da je i dalje krhka. U izveštaju se posebno upozorava na rušenje privatnih objekata i „postupke iseljavanja na severu Kosova”, čime su dovedeni u pitanje „poštovanje zakonskih procedura, zaštita imovinskih prava i ovlašćenja kosovske policije”.
U delu „nedavno sprovedenih akcija na severu Kosova”, EK konstatuje da se „nepovratne mere sprovode dok su sudski postupci još u toku, što izaziva zabrinutost u pogledu pristupa delotvornim pravnim lekovima”. A u posebnom poglavlju o imovinskim pravima navodi se da su jedno ministarstvo i javna preduzeća na severu izdavali obaveštenja o iseljenju, a da je u jednom slučaju srušeno više desetina nepokretnosti dugogodišnjih korisnika. Posebno je istaknuta uloga kosovske policije, što „izaziva zabrinutost u pogledu granica policijskih ovlašćenja”. Evropska komisija se u dva odvojena dela u izveštaju bavila nedostacima u zaštiti imovinskih prava, ne navodeći tačne objekte ni lokacije rušenja, ali je činjenica da ona nisu bila ograničena samo na područje jezera Gazivode.
Sve ove kritike pokazuju upravo da Kurti ne odustaje od ugrožavanja egzistencijalnih pitanja Srba, u šta, uz rušenje i otimanje imovine, spada i zatvaranje privrednih delatnosti, kao što je slučaj sa ugostiteljima. Prištinski režim, bez ikakvih sankcija, ignoriše čak i kritike i pozive s ključnih međunarodnih adresa, odnosno iz Vašingtona, ili Brisela. Razmere etnički motivisanog obračuna s našim narodom pokazale su se i na primeru iz aprila ove godine, kada je, opet uz asistenciju policije, u severnoj Kosovskoj Mitrovici u blizini pritvorskog centra srušeno više od 20 garaža čiji su vlasnici Srbi, kojima u priloženoj dokumentaciji stoji da su vlasnici garažnih objekata i više od pet decenija. Akciju je tada sprovelo preduzeće „Trepča jug”, uz tvrdnju da su objekti nelegalno sagrađeni na zemljištu ove kompanije. Kao jedan od razloga rušenja navedena je i ugrožena bezbednost zbog blizine pritvorskoj jedinici (zatvoru). Nije pomoglo ni to što su vlasnici objekata s relevantnom dokumentacijom pokušavali da dokažu vlasništvo.
Reagovala je i opština Severna Mitrovica koja je podnela krivičnu prijavu, ali je i pored toga „Trepča jug” nastavila da izdaje zahteve za „oslobađanje” drugih nekretnina na severu, posebno u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Tako su obaveštenja postavljena na poslovnim prostorima, gde je ubrzo preuzet i poslednji srpski ugostiteljski objekat u blizini Glavnog mosta na Ibru, kao i prostor Doma penzionera, a nije izuzet ni Zvečan, gde je „Trepča jug” zauzela prostorije Komercijalne banke, apoteke, javne garaže i auto-parking „Trepče” površine veće od 1.500 kvadratnih metara.
Akcije rušenja na severu zaokružene su na teritoriji opštine Zubin Potok, odnosno jezeru Gazivode, gde je 35 srpskih, iako su vlasnici imali ugovore sa „Srbijašumama” na korišćenju zemljišta na period od 99 godina. Porušene su i dve kuće koje su se nalazile na privatnim posedima. Iako je prilikom ovih akcija medijima bio zabranjen pristup, ipak je najveću pažnju javnosti izazvalo rušenje hotela „Jezero”, gde je vlasnik već bio pokrenuo postupak pred sudom, ali ni to nije sprečilo rušilački pohod Kurtija. Upravo je na ponašanje Prištine i ukazala EK, navodeći da „sprovođenje nepovratnih mera dok su sudski postupci još u toku, dovodi u pitanje delotvornost sudske zaštite”. Oštro su reagovali Srpska lista i zvanični Beograd, ali Priština je odgovorila tako što je nastavila svoje akcije, sravnivši i objekte u selu Rezala, a teška mehanizacija je do temelja uništila i salu Svete Trojice koju su meštani sami izgradili i gde su se skoro dve decenije okupljali povodom seoske slave. Na terenu su bili i predstavnici OEBS-a i Euleksa, koji su bez ikakve reakcije posmatrali i rušenje u selu Međeđi Potok, gde je uništeno sedam objekata.
Da su srpski živalj, ali i nealbanci u nemilosti Prištine, potvrđuje i to što je od juna 2023. godine preko administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak zatvoren ulazak proizvoda sa srpskom deklaracijom. Time je Kurti primorao građane da kupuju osnovne životne namirnice inostranih proizvođača, ili one s deklaracijom Prištine, ili da putuju u Rašku i druga najbliža mesta u centralnoj Srbiji kako bi se snabdeli. Priština je meru o zabrani ulaska srpskih proizvoda formalno ukinula, ali u praksi to važi samo na administrativnom prelazu Merdare, od oktobra 2024. godine. Budući da EU već tri godine navodno ne uspeva da putem tendera nabavi skenere za brži pregled, Jarinje i Brnjak su za srpsku robu i dalje zakatančeni.
Potrošačima na severu se dostavljaju tek mrvice proizvoda koji prođu Merdare, pa se na rafovima malobrojnih srpskih radnji na severu u tragovima mogli videti popularna „plazma” ili tek nešto od konditorskih proizvoda ili kućne hemije. Kada su u pitanju meso i mesne prerađevine, tu dominira uvoz iz Crne Gore i Severne Makedonije. Srbi koji odlaze put centralne Srbije – u Rašku ili Novi Pazar kako bi podigli plate, penzije ili socijalna primanja, neretko iskoriste put kako bi pazarili i nešto od hrane i potrepština sa srpskom deklaracijom, ali je čak i prenos ove robe na prelazima pod znakom pitanja, jer je neretko kupljena roba konfiskovana od strane „pogranične” policije pod komandom Prištine.
Svojevrstan teror kad je reč o svakodnevnim uslovima života predstavlja i činjenica da su Srbi onemogućeni da u matičnim mestima podižu prihode koje isplaćuje država Srbija, zbog zauzimanja pošta, ali i banaka, koje je opet osmislio i sproveo Kurtijev režim. Time je primorao građane na odlazak u centralnu Srbiju, što predstavlja dodatni trošak, ali i izgubljeno vreme. Budući da na severu uglavnom funkcionišu privatne apoteke, građani moraju i po lekove da odlaze u centralny Srbiju. Oni koji, recimo, iz Kosovske Mitrovice putuju do Raške moraju da izdvoje najmanje 400 dinara za usluge taksi prevoza do autobuske stanice, ali i dodatnih hiljadu dinara za povratnu kartu. Iako je zvanični Beograd obezbedio besplatan autobuski prevoz do Raške, događa se da stari i bolesni nisu u mogućnosti da ove usluge redovno koriste, što je dodatni udar na njihov, inače, tanak budžet.
Simić: Hitno formirati ZSO i zaustaviti pritisak na institucije koje podržava Srbija
Predsednik Poslaničke grupe Srpske liste Igor Simić izjavio je juče u skupštini u Prištini da najnoviji Izveštaj Evropske komisije za 2026. godinu potvrđuje da se srpski narod na prostoru KiM suočava sa ozbiljnim problemima i zatražio poštovanje nadležnosti opština sa srpskom većinom, hitno formiranje Zajednice srpskih opština i prestanak jednostranih nasilnih mera prema institucijama koje podržava Srbija. Simić je zatražio i zaštitu zdravstvenih, obrazovnih i drugih javnih usluga, reintegraciju srpskih sudija i tužilaca i adekvatnu zastupljenost Srba u policiji, zaštitu imovinskih prava i pravnu sigurnost svih građana, poštovanje srpskog jezika, vere, kulture i nacionalnih simbola, kao i uklanjanje prepreka ekonomskom razvoju srpskih sredina.
Masovna hapšenja u cilju iseljavanja ljudi
Pored finansijskog udara koji je izazvala Priština zauzimanjem institucija u sistemu Republike Srbije, naš narod na severu Kosmeta posebno brine odlazak Srba, pre svega zbog mogućnosti neosnovanog i arbitrarnih hapšenja kojima Priština pribegava ne bi li ih oterala sa vekovnih ognjišta. Rezultat svega je da se mnogi od njih odlučuju da odu put centralne Srbije, Crne Gore, ali i neretko u zapadne zemlje. Uprkos podatku da i ove godine Prištinski univerzitet sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici ne beleži pad upisanih studenata, ipak je primetno da ne samo u Kosovskoj Mitrovici već i u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku ima sve manje Srba. Odlaze muškarci, glave porodica, a neretko za njima njihovi najbliži. U pojedinim gradskim naseljima ulice su ispražnjene. U nekim kućama su ostale samo žene i maloletna deca, jer su muškarci zbog potencijalnih hapšenja i katastrofalnih neosnovanih presuda otišli kako bi sklonili živu glavu.
Posebna zabrinutost zavladala je nakon aktiviranja optužnica za barikade koje su Srbi postavili 2022. godine na severu Kosmeta u znak protesta zbog Kurtijevog terora. Uprkos garancijama koje su tada dale zemlje Kvinte, da neće biti progona, ni hapšenja, Priština je uveliko pokrenula odmazdu. Srbi su na meti i zbog skoro svakodnevnih hapšenja pod sumnjom da su počinili navodne ratne zločine gde se čak i po sedmorica ljudi lišavaju slobode u jednom danu.
Brutalnost kao poruka
O Kurtijevoj demonstraciji sile, sa ciljem da se dodatno zastraši srpski narod, svedoči i brutalnost policije pod komandom Prištine prilikom hapšenja, a naročito upadi u domove Srba. Brojni su primeri maltretiranja za koje su odgovorni pripadnici specijalnih jedinica policije. Javnost je upamtila letošnje brutalno prebijanje Nenada Raškovića u selu Dren, u opštini Zubin Potok. Ovog Srbina su kosovski policajci tukli crevom za vodu, gazili cokulama i udarali kundacima pištolja i puške, a po njegovom svedočenju za „Politiku” tukli su ga pred suprugom i maloletnom decom vezanog lisicama.
Od teških povreda koje je zadobio, Rašković je iz KBC Kosovska Mitrovica prebačen na lečenje u jednu od zdravstvenih ustanova u Beogradu. Srpska lista zahtevala je da se slučaj vodi kao pokušaj ubistva, ali dvojica policajaca su dobila samo jednomesečnu suspenziju. Inače, nije poznato od kada je i da li im suspenzija zaista i teče, jer je takozvani kosovski ministar policije Dželal Svečlja na vanrednoj konferenciji za novinare kazao da će javnost o suspenziji policajaca biti upoznata. Brutalno prebijanje Raškovića se dogodilo 7. jula, a puna tri meseca javnost nije saznala da li je do suspenzije dvojice albanskih policajaca iz regiona sever zaista došlo.
Policijske baze za uterivanje straha podignute na otetom srpskom zemljištu
Kurtijev režim je u spektru udara na egzistenciju srpskog naroda, koji se manifestuje zatvaranjem privrednih delatnosti, rušenjem objekata u vlasništvu Srba, primenio i otimanje nepokretnosti u privatnom vlasništvu. U opštinama Leposavić i Zubin Potok Priština je brojne posede Srba proglasila za „imovinu od javnog značaja” i u postupku eksproprijacije prigrabila više od sto hektara srpske privatne zemlje. Zvanično objašnjenje bilo je da se zemljište oduzima radi „realizacije infrastrukturnih projekata od javnog interesa”, pa su tako na ovim parcelama izgrađene baze i objekti specijalne policije pod komandom Prištine.
Tako je u selu Jabuka, u opštini Zubin Potok, pored eksproprijacije društvene imovine na magistralnom putu, preko noći na privatnim imanjima sagrađena baza, a bilo je i slučajeva da su Srbi, vlasnici zemljišta koji su se usudili da odu do svojih uzurpiranih imanja, privodili od strane specijalnih jedinica kosovske policije i neretko maltretirani. U opštini Leposavić je, osim društvenog zemljišta, zauzeto više od 80 hektara privatne svojine u selima Zaselje i Dren, a u jednom momentu je uzurpacijom bilo obuhvaćeno i srpsko groblje.
Nije urodilo plodom ni to što su Srbi nedeljama protestovali, pisali međunarodnoj zajednici da stane na put samovolji Prištine, a ni to što su pravne službe započele postupke pred sudovima, pa su tako nedavno radnici i teška mehanizacija ponovo viđeni u delu magistralnog puta koji iz pravca Leposavića vode ka integrisanom prelazu Jarinje. Priština nastavlja radove u delu leposavićke opštine poznatom kao Abraški lug, a po nezvaničnim najavama na prostoru većem od 80 hektara biće izgrađena još jedna baza, koja će se međiti ne sa imanjima, već sa dvorištima srpskih kuća.
Inače, već postojeća baza na magistralnom putnom pravcu Priština – Kosovska Mitrovica – Leposavić i dalje ka centralnoj Srbiji u delu opštine Zvečan, koja je u delu Šaljske Bistrice instalirana decembra 2022. godine se neprestano širi i liči na pravo utvrđenje. Specijalci Prištine, ali i pripadnici kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) danonoćno sa dugim cevima već četiri godine kontrolišu ovu žilu kucavicu severa Kosova i Metohije, a ovim putnim pravcem se i dalje noću kreće samo onaj ko mora i koga nevolja natera. Čak se ni putnici u obeleženim vozilima Hitne pomoći koja iz pravca Leposavića idu ka KBC u Kosovskoj Mitrovici, ne osećaju bezbedno.
(politika.rs)
