Митрополит загребачко љубљански Порфирије (Перић) данас је изабран за 46. наследника на трону Светог Саве, када је његово име из јеванђеља извукао монах Матеј, а преостала два кандидата која су добила подршку 36 чланова Сабора били су и владика бачки Иринеј и бањалучки Јефрем.
Његов избор огласила су и звона са Храма Светог Саве и Саборне цркве у Београду.
Владика Порфирије рођен је 1961. године у Бечеју, а на крштењу је добио име Првослав.
Основну школу завршио је у Чуругу, а Гимназију у Новом Саду.
Замонашио га је актуелни владика бачки, а тада јеромонах Иринеј (Буловић), у манастиру Високи Дечани, 1985. године.
Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је тада епископ рашко-призренски, а касније патријарх Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.
Постдипломске студије завршио је у Атини, а потом долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, гдје је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.
„Монах сам постао јер сам у Цркви трагао за оним што она заиста нуди и због чега једино постојимо на овом свијету, јер Бог није ни Хрват, ни Србин, ни Нијемац – он је љубав, а Црква није на овом свијету да бисмо ми били бољи људи, или да би се бавила социјалном правдом – она постоји јер нема човјека који се не пита о смислу својег постојања”, рекао је Порфирије једном приликом објашњавајући зашто је постао монах.
Докторирао је 2004. на Богословском факултету у Атини, а на катедри Пастирске психологије београдскког Богословског факултета наслиједио је чувеног психијатра и академика др Владету Јеротића.
У манастиру Ковиљ био је веома предан излечењу младих од зависности.
То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, умјетницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда.
Године 2005. формирао је терапијску заједницу “Земља живих”, која је призната као најуспјешнији пројекат за лијечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.
Епископ Порфирије је, већ деценију предјседник Управног одбора српског привреднго друштва ”Привредник” у Загребу, који обезбјеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на вјерску и националну припадност.
Као представник свих цркава и вјерских заједница 2005. године изабран је за члана Савјета Републичке радиодифузне агенције (РРА), а Савјет га је за свог предсједника изабрао 2008.
Сабор му је 2010. године поверио да утемељи свештеничку службу у Војсци Србије.
Своје стручне богословске радове је објављивао у часописима у земљи и у свијету.
“Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и вјерских заједница. Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, а његов стил комуникације увијек је прилагођен саговорницима”, пише, између осталог, у његовој званичној биографији.
Од јула 2014. митрополит је загребачко-љубљански. Тада је поручио да на нову дужност одлази „с радошћу, без предрасуда и отвореног срца у односу на све грађане Хрватске и Словеније”.
„Поздрављам све католике, протестанте, све хришћане, браћу других вјероисповести, поздрављам и атеисте и агностике. Увијек ћу искрено бити спреман за дијалог са свим људима, а дијалог, праштање и помирење биће начела која ћу настојати да примијењујем у пракси”, рекао је тада Порфирије.
(tanjug)
