Београђани нису остварили ништа од онога што су планирали за тај недељни дан ‒ нису стигли до својих омиљених пијаца, мушкарци су морали да одложе традиционална кафанска дружења, домаћице да одустану од припреме богате трпезе, дечица од безбрижне игре у парковима и двориштима.
Нису одржане ни унапред заказане културно-забавне манифестације, ни спортски догађаји. Неки суграђани нису стигли да испију прву јутарњу кафу, други ни из својих пижама да изађу. Многе је пробудио злокобни звук са неба, који је из минута у минут постајао све снажнији. Почела је злогласна операција „Одмазда”…
На данашњи дан, 6. априла 1941. године, мучки, без објаве рата на престоницу тадашње Краљевине Југославије обрушило се стотине авиона Хитлерове ваздухопловне армаде. Тачан број жртава никада није усаглашен, али већина историчара и документариста сматра да је под бомбама страдало око 2.300 људи, мада ова цифра према неким изворима достиже и до 4.000 становника. Сматра се да је у нападима који су се наставили и 7, 11. и 12. априла са земљом сравњено безмало 630 зграда.
Првог дана злочиначке агресије разрушен је Југословенски краљевски двор у Улици краља Милана, у центру Београда, а гађан је и двор на Дедињу. Уништен је један од најзначајнијих споменика културе ‒ Народна библиотека, а тешко је оштећена Вазнесењска црква. Мостови нису били мета јер су били важни окупаторима за касније допремање трупа, оружја и оруђа.
Београђанин Љубиша Антонијевић је у време напада на Југославију имао свега 14 година. И даље се јасно сећа свега што је претходило бомбардовању ‒ добро памти такозване мартовске догађаје и неки страх који се увукао у народ. Причало се да ће бити рата.
‒ Другог априла сам са родитељима отишао за Кораћицу и тамо дочекао бомбардовање. Сећам се да је тог јутра, 6. априла, изненада прекинут радио-програм, у даљини су се чуле експлозије, а онда је објављено да је почело бомбардовање Београда. Негде око осам ујутру изнад Младеновца се појавио један немачки авион и испустио неколико бомби на тада једину фабрику, али је промашио ‒ присећа се чика Љубиша.
Из прича својих рођака сећа се да део Београда у коме су живели ‒ Славујев венац ‒ није пострадао, али да је у самом центру било ужасно. Ко није, попут њега и његових најближих, имао где да се склони, завршавао је под рушевинама.
Неколико година касније, са навршених 17 година, Љубиша Антонијевић се придружио партизанима и постао борац Треће крајишке бригаде која је учествовала у „Београдској операцији”, па у борбама на Сремском фронту. У завршним операцијама за ослобођење Југославије учествовала је и у пробоју Сремског фронта и ослобођењу дела Славоније.
‒ Нарочито тешка била је битка за Калемегдан. Када смо извојевали победу, мени је припала част да на Калемегдану истакнем црвену заставу, исту онакву какву су борци Црвене армије истакли на згради Рајхстага, када је пао Берлин ‒ прича Љубиша Антонијевић.
Присећа се он да је тог 6. априла свануо леп и сунчан, прави пролећни дан у коме, нажалост, није било места за безбрижност јер су сви некако осећали да се спрема нешто страшно.
Према неким подацима, немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата изјавио да ваздушни напад на Београд 1941. године није имао политично-терористички карактер и да није био директно повезан са ратним амбицијама тадашње нацистичке Немачке. Ваљда и на основу те изјаве уврежило се становиште да је шестоаприлски напад из ваздуха, без претходне објаве рата, био чин Хитлерове личне освете јер се Југославија није придружила Силама осовине.
Историјске недоумице око Народне библиотеке
Када је реч о Народној библиотеци, за коју већина сматра да је срушена у току шестоаприлског бомбардовања, ваља подсетити и на нека другачија мишљења. Поједини истраживачи тврде да ово здање тог кобног дана уопште није погођено, да није ни планирано његово рушење. Према овој теорији, Библиотека је запаљена изнутра и то сутрадан, 7. априла. Књиге су изгореле јер није успела евакуација тог културног блага. Тврди се, такође, да је објекат запалио један од чувара, иначе фолксдојчер, касније припадник злогласних СС јединица, као и да о свему томе постоји документација.
(politika.rs)
