Пад дрона у Загребу је био „чиста и јасна претња на коју треба реаговати“. Пад дрона „није био претња Хрватској“. Хрватски политичари никако да се договоре шта ће причати о дрону… Медији већ збијају шале на рачун „непримерених и недораслих изјава“.
Ево шаљивих примера. Први министар: „Како је успео да погоди тачно у рупу, што ви мислите? Навођење?. Пленковић на то одговара: „Не мора бити. Рупа је испод остатка атмосфере па се ствара потпритисак, усисала га је. Други министер: „Мислим да је у рупи јача гравитација јер је ближе средишту земље. Привукла га је”.
И док се наклапа о хрватском инциденту, један други дрон, највероватније руског порекла, пао је на ливаду у општини Думитра, нешто више од 100 километара јужно од украјинске границе, јављају румунски медији. Један од мештана пријавио да му је на ливаду поред куће слетела непозната летјелица.
Румунске власти нису желеле да коментаришу врсту или порекло овог дрона, али према фотографијама ради се о руској летелици „орлан-10”, намењеној за извиђање и означавање циљева.
Медији јављају да је и један дрон пао на Криму, један на западу Украјине а за “хрватски случај” већ се много тога исписало.
Хрватски војни врх се већ спрема на пут, преко Атлантика. У Вашингтон одлази делегација Министарства одбране РХ која ће с америчким партнерима разговарати о могућности да америчка војска у Хрватској привремено размести свој противваздушни систем МИМ-104 Патриот.
Говорило се и раније о доласку „Патриота” у Хрватску. То је више била порука суседним земљама да Хрватска има снажну војну подршку и НАТО-а и САД-а па ће она, претпостављамо, бити потврђена и сада, када се указала „несумњива потреба за његовим размештањем у Хрватској”. Тако званичници правдају предстојеће пражњење државне касе.
Пад Ту-141 – који је више крстарећи пројектил него традиционална беспилотна летелица– преозбиљан је инцидент, па Хрвати имају сад уверљив разлог за куповину „Патриота” јер Хрватска нема никакву противваздушну одбрану средњег домета. Треба све да се изгради испочетка, што ће бити велико улагање, али сви су “за”. Ако је није раније имала, сад хрватска влада има широку подршку и алиби да покупује наоружање. Дрон је убрзао размишљања и ућуткао противнике милитаризације.
Амерички систем за противваздушну обрану МИМ-104 „Патриот” (Phased Array Tracking Radar to Intercept On Target) у употреби је још од 1984., али је у међувремену стално модернизован. Постао је познат у Заливском рату 1991. Одиграо је важну улогу у одбрани Саудијске Арабије од пројектила из Јемена, као и у одбрани Израела.
„Патриот” је баш скуп. За илустрацију: Пољска је 2015. купила овај систем који је укључивао две батерије с IBCS системом и ракетама PAC-3 MSE, за око 4,57 милијарди долара. Отприлике исту цену платила је две године касније и Румунија.
Упоредимо ли то с ценом коју Хрватска плаћа Француској за борбене авионе „Рафале”, а она је 1,18 милијарди евра, јасно је колико ће издвојити пара да чува свој ваздушни простор.
А дрон је само добар повод који је „продавцима“ баш добро дошао, било како да се све то догодило.
И остале чланице пакта затрпале су Пентагон наруџбинама, који бележи енормно повећану потражњу европских савезника.
Ројтерс је добио на увид документа из којих је јасно да је Пентагон затражио од одбрамбене индустрије уређаје који се могу користити за онеспособљавање или обарање дронова који су били на залихама или би могли бити спремни за испоруку у року од 120 дана.
“У светлу актуалне кризе у Европи, америчка влада наставља с напорима у проналажењу брзих решења која би помогла Украјини у тренутној ситуацији. Једно од подручја нашег фокуса је C-sUAS“, стоји у преписци.
Технологија C-sUAS користи се за рушење дронова. Уређаја за рушење дронова има у различитим величинама, ценама и облицима, као што је преносни радар налик пушки „Дронкилер”, који прави Radio Hill Technologies, а чије цене се крећу до неколико десетина хиљада долара.
Постоје и веће верзије те технологије, укључујући и ону која може да штити подручје велико као стадиоин, а коју производи SRC Inc, а цена му се креће у распону и до шест милиона долара, кажу представници те индустрије.
Концепција противваздушне одбране заправо је озбиљан научни рад јер подразумева интегрисање три сложена система, ваздушног осматрања и навођења, ловачке компоненте ратног ваздухопловства и коначно ракетних система кратког, средњег и евентуално великог домета.
Без концепта, све је улудо трошење пара пореских обвезника.
(politika.rs)
