Добила сам неку велику храброст да истрајем у својој борби и све док могу да издржим све нападе, не пада ми на памет да напуштам Ђаковицу.
Овако за “Глас Српске” почиње потресну причу повратница на Косово и Метохију, једина Српкиња у Ђаковици Драгица Гашић. Ова храбра жена својом борбом и тортуром коју трпи од Албанаца у овој општини постала је симбол страдања и борбе српског народа у јужној српској покрајини.
У мору позива на компромис, помирење и миран суживот оних који Србији желе отргнути дио територије, у 21. вијеку, у срцу Европе, једна обична жена, домаћица, живи под сталном полицијском заштитом, као стална мета мржње и нетрпељивости, системске психичке тортуре. Само зато што је Српкиња.
И међу њеним народом јој замјерају што не одустаје, што “глуми жртву”, али она у изјави за наш лист истиче да се она само вратила тамо гдје су јој сви рођени и гдје су сви вијековима живјели.
“Мој отац, деда, прадеда су рођени на Косову и Метохији, ја сам се само вратила на своје, тамо где су ми сви живели и где су сви сахрањени. Тражила сам назад свој стан, Приштина је уважила мој захтев и одлучила сам да се вратим. Нисам ја крива што сам се вратила на своје”, овим ријечима Гашићева одговара на критике оних који осуђују то што она трпи тортуру од стране Албанаца.
Бројне провокације, напади и захтјеви да напусти Ђаковицу, општину гдје је прије ратних сукоба на КиМ живјело 15.000 Срба, кулминирали су ове седмице, кад су јој за сада непознати починиоци провалили у стан.
“Однели су ми храну, шампоне за косу, прашак за веш, сигурносну камеру и интернет пријемник. Полиција ме је јуче обавестила да су пронашли кофер са храном и робом, али још не знам да ли је ухапшен провалник, само су ми показали слику кофера”, рекла је Гашићева.
На питање да ли ју је посљедњи инцидент уплашио и поколебао у њеној борби, она каже да је добила неку невјероватну храброст.
“Сад сам добро, нисам лоше. Спавала сам сама, а док год сам ја у згради, полиција је стално ту, стварно ме чувају”, истиче она.
Док представници привремених приштинских институција европске званичнике убјеђују да је ова самопроглашена држава отворена за све, видимо да је ситуација на терену знатно другачија. Драгица Гашић каже да полиција ради колико може, али да је проблем у грађанима.
“Командир полиције и полицијски службеници ме заиста чувају, али проблем имам са грађанима. Мало затеже и председник општине, који не дозвољава да ставим блиндирана врата, већ обична. Она су сад потпуно уништена и не могу се поправити, па су рекли да могу ставити нова, али опет немам дозволу да поставим блиндирана”, истакла је она.
Помоћ
Борба Драгице Гашић изазвала је велику пажњу јавности. Иако су бројни медији дошли да ураде причу, конкретне помоћи нема у мјери колико је потребно. Како каже, највећу подршку има од директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије Петра Петковића.
“Он ми је набавио шпорет, кревет, фрижидер, дао ми је и новчану помоћ да себи купим шта ми је потребно. Заиста ми је од почетка на располагању”, истакла је Гашићева.
(glassrpske.com)
