Комунална полиција није скинула таблу на којој је текст о „логору” и „великосрпској агресији” 1991. године.
Припадници Војске Црне Горе нису дозволили комуналној полицији да уклони спомен-плочу с објекта некадашњег логора Југословенске народне армије у Морињу, иако је Управа за инспекцијске послове наложила Општини Котор да плочу уклони, јавља РТЦГ.
„Доласком на лице места затекли смо затворену капију и припаднике Војске Црне Горе. По доласку на лице места извршили смо увид заједно с припадницима ВЦГ у предметно решење. Навели су да без писаног одобрења Министарства одбране или непосредног наређења њихових руководилаца, не могу омогућити улазак”, изјавио је начелник комуналне полиције Миро Анђелић, преноси Танјуг.
Из Министарства одбране накнадно су појаснили да су припадници ВЦГ по закону дужни да обезбеђују војне објекте и да се улазак у њих не дозвољава без претходно прибављене сагласности министарства.
Из Управе за културна добра речено је да су због неуклањања плоче прекршајно казнили председника Општине Котор Владимира Јокића и да ће у даљем поступку извршити контролни инспекцијски надзор.
Спомен-плочу у логору „Морињ” открили су 10. октобра министар спољних послова Црне Горе Ранко Кривокапић и министар одбране Рашко Коњевић, у присуству хрватског шефа дипломатије Гордана Грлића Радмана и хрватског министра бранитеља Томе Медведа.
Управа за инспекцијске послове Црне Горе наложила је 17. октобра Општини Котор да у року од три дана уклони спорну спомен-плочу, констатујући да „нема документације која доказује да се предметна плоча налази у Програму спомен-обележја, који усваја Скупштина Општине Котор, нити постоји сагласност Владе Црне Горе, јер је реч о догађају за који није протекло прописаних 50 година од момента настанка”. Коњевић и Кривокапић тврде да је спомен-плоча постављена у складу с прописима.
У бившој касарни ЈНА у Морињу током распада Југославије 1991. и 1992. године били су смештени хрватски заробљеници. Ти догађаји су на спомен-плочи описани као „великосрпска агресија”, а локација као „логор”. Мештани и ветерани који су изразили незадовољство постављањем таквог обележја истицали су да у време тих трагичних збивања нико од заробљеника није убијен, за разлику од, на пример, луке „Лора” у Сплиту, где су ликвидирани српски заробљеници.
(tanjug)
