Нереди у више црногорских градова током протеста због хапшења владике Јоаникија и више свештеника, сукоби, тензије, сузавац, каменице, нова привођења и повријеђени грађани и припадници полиције, епилог су синоћњих догађаја у Црној Гори.
Осим полиције, власт се није оглашавала, нема политичких оцјена.
Борис Раонић из Грађанске алијансе за подгоричке Вијести каже да улазак у социјалну кризу и изборну кампању, у комбинацији са тензијама, може да направи веома ризичину атмосферу, у којој једна, како каже, празна и острашћена глава може да доведе до усијања.
Коментаришући те догађаје, Раонић, као и његов колега из Центра за грађанске слободе Борис Марић, не виде правни основ за притварање свештеника.
Марић сматра да је све то дио предизборне кампање која може имати озбиљне посљедице.
Епископу будимљанско-никишћком Јоаникију и још осморици свештеника одређено је полицијско задржавање до 72 сата због литије у част Светог Василија Острошког, којој је присуствовало више хиљада грађана.
Притвор је одређен и свештеницима Данилу Зиројевићу, Жељку Ројевићу, Остоји Кнежевићу, Мирку Вукотићу, Василију Брборићу, Драгану Крушићу, Николи Маројевићу и Слободану Јокићу. Судија за истрагу Основног суда у Никшићу одбио је јуче жалбе адвоката на одређивање притвора, а синоћ су због тога организовани протести грађана у неколико градова.
Они су се у Никшићу и Беранама окупили испред зграде полиције након чега су кренули у протестну шетњу, док су у Пљевљима протестовали у центру града.
Међу више приведених је и фоторепортер “Новости”, као и повређени полицајци у Пљевљима.
У Тивту је саслушан свештеник Мијаило Бацковић, а у Бијелом Пољу Дарко Пејић и Синиша Јанковић.
Епископски савјет Српске православне цркве у Црној Гори затражио је јуче да се свештеници пусте на слободу и позвао све политичке лидере да се уздрже од било каквих партијских и политичких злоупотреба Цркве.
Хапшење свештеника у Никшићу изазвало је високе тензије и оштре реакције дијела јавности и опозиције, а у Андријевици су грађани у знак протеста неколико сати држали под блокадом пут Беране-Андријевица-Плав.
Због хапшења свештеника јуче је на захтјев посланика ДФ-а на неколико сати прекинуто скупштинско засједање.
Један од лидера ДФ-а Андрија Мандић рекао је да су планирали да позову православне вјернике да изађу на улице и блокирају све путеве док се на слободу не пусти епископ будимљанско-никшички Јоаникије са свештеницима, али да су одустали након позива митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Епископског савјета.
У међувремену, полиција је саопштила да је поднијела кривичне пријаве против посланика ДФ-а Мандића, Милана Кнежевића и Предрага Булатовића због сумње да су извршили кривично дјело позивање на отпор и позива грађанима да се окупе у што већем броју на литији у Никшићу 12. маја.
Извршни директор Центра за грађанске слободе Борис Марић рекао је за Вијести да догађаје у Никшићу и Скупштини разуме као део политичке кампање власти и дијела опозиције за предстојеће изборе која ће ове године, како каже, бити веома тешка.
Марић је објаснио да је одређивање притвора посљедња мјера јер се присуство осумњичених може обезбиједити и на друге начине, наводећи да је хапшење свештеника у том контексту потпуно непотребно.
Сматра и да је правно споран став врховног државног тужиоца Ивице Станковића који је тражио поштовање наредби Националног коородинационог тела, а у питању су у ствари одлуке које је потписало Министарство здравља.
Такође је проблематизовао подношење кривичних пријава против посланика, које штити функционални имунитет како не би сносили посљедице за јавно изговорену ријеч у парламенту.
“Да је посљедица тог позива произвела неку радну штету по друштво, то би већ био другачији случај”, рекао је Марић.
Марић наводи да и ДФ очито води политичку кампању, која неће нимало бити пријатна по грађане.
Борис Раонић за Вијести каже да није увјерен о постојању основа за одређивање притвора, тим прије што МЦП није позивала народ, већ одређени политички субјекти.
Сматра да би МЦП требало да се огради од неких, како каже, фашистичке иконографије у општинама на сјеверу, а на влади је, додаје, да иницира дијалог, “како би се екстреми ставили на маргине, а не у центар збивања”.
“Ове тензије одговарају радикалним политичким опцијама са опозиционог спектра и властима, јер сва остала питања на која немају одговор, падају у други план”, казао је Раонић.
Он је апеловао на све озбиљне актере на цивилизовано понашање и отварање дијалога, који ће довести до компромиса око питања која деценијама оптерећују друштво.
Независни посланик Александар Дамјановић рекао је за Вијести да је кључно да нико из цркве није организовао народ, нити позивао на кршење мјера јавног окупљања, већ, напротив да су црквени великодостојници смирили тензије.
“Зато није било основа да се владика и свештеници задрже у полицији ни једног јединог секунда”, казао је Дамјановић.
Посланик Горан Даниловић (Уједињена Црна Гора) казао је у Скупштини да “треба да захвалимо владики Јоаникију, јер да је био другачији, била би другачија данас Црна Гора”.
Миодраг Лекић (Демос) предложио је предсједнику Скупштине Ивану Брајовићу да закаже ванредну седницу парламента о стању у “земљи ендемске корпуције” гдје би се усвојиле препоруке које би упутили влади, тужилаштву о осталим државним органима.
Милош Николић (ДПС) поздравио је позив митрополита Амфилохија и поновио да је у Никшићу било не само формално-право кршење мјера НКТ-а, већ је озбиљно доведено у питање здравствено стање грађана Никшића, али и цијеле Црне Горе.
Већина опозиционих партија јуче је у саопштењима осудила хапшење свештеника.
Демократе су саопштиле да се још једном показало да је Црна Гора, под ДПС-ом, држава селективне правде “која је неупоредиво гора од неправде, у којој се брутално обрачунава са неистомишљеницима”.
Из СНП-а су оцијенили да је “оно што је режим синоћ демонстрирао у Никшићу очигледна и већ проглашена диктатура и позив на сукобе са народом, црквом и својом традицијом”.
Из Демоса су рекли да врх владајуће странке преко институција које контролишу, демонстрацијом силе покушава да понизи црквене личности желећи да се појача њен пројекат подјела и мржње у Црној Гори.
Из Радничке партије оцијенили су да је власт показала да је обрачун са црквом политичке природе.
(nezavisne.com)
