Аустријски лист “Die Presse” и њемачки “Rheinische Post” (РП) објавили су чланак новинара Томаса Росера под насловом “Хрватска: Горе него у рату”, који се бави изазовима ове туристичке сезоне у Хрватској.
“Криза је од туризма зависну Хрватску ударила пуном снагом”, констатује се чланку, у којем се истиче да би дугорочно то могло бити добро за Хрватску.
На почетку чланка се описује празна Опатија, која је у ово вријеме већ пуна туриста.
“Прољеће у Опатији је увијек лијепо, али ове године је било чудно без гостију”, каже Радован Лазић из хотела Адриатиц, који додаје да је и током рата у хотелу било људи, биле су ту смјештене избјеглице, али да за вријеме пандемије није било баш никога.
“Отказивање резервација, финанцијски притисак расте, несигурност је све већа – све то узнемирава људе”, описује Лазић атмосферу у хотелијерској бранши.
Ниједна европска земља није толико зависна од туриста као Хрватска, истиче се да је приход од туризма скоро петина БДП-а.
“Криза коју је изазвао корона вирус стога је најновију чланицу ЕУ погодила као ниједну другу: према процјенама Бечког института, Хрватска ће имати пад провреде од 11 одсто”, објавили су “Die Presse” и “РП”.
Хрватски Јадран ће од 15. јуна бити званично отворен за туристе, а за јесен се пребацују конгресна окупљања која су била заказана за прољеће.
У чланку се наводи и другачији примјер из хрватске привреде, а то је Вартекс, којем је “након дуге кризе прошле године нови капитал дао живот”, а сада се уз одијела од твида шију и заштитне маске.
Предсједник управе Томислав Бабић не гледа песимистично у будућност, наводи се у чланку. Бабић сматра да ће се производња вратити из Азије у Европу.
“Производимо за тржиште које нам је близу па тако можемо брзо реагирати на трендове, за разлику од конкуренције која увози сву своју робу”, каже Бабић.
Истиче се да би Балкан могао можда профитирати од прекида ланаца снабдијевања током пандемије јер ће сада европске земље хтјети имати производњу у близини умјесто у Азији, а на Балкану има радне снаге. Плате исто нису високе, додаје се.
“Хрватској је након кризе 2008. требало пола деценије да се врати привредном расту. Овај пут би могло ићи брже: већ за 2021. се предвиђа раст од 4 одсто”, стоји у чланку, у којем се констатује да ће требати неколико година да се надокнади овогодишњи минус.
Задужење државе ће се пак попети на 90 одсто па постоји могућност “да се најмлађа чланица опет не успије приближити ЕУ просјеку, већ заврши на поду”.
Спомиње се и отказивање Европске пријестонице културе у Ријеци као још један ударац за Хрватску.
“Нарочити је проблем незапосленост, која се од марта до маја повећала за 32,4 одсто. Тренутни број од 160 хиљада незапослених могао би се удвостручити до краја године”, наводи се у чланку који потписује дописник Томас Росер.
(index.hr)
