spot_img
spot_img

Швајцарци о Ђоковићу: Најбољи играч у овом моменту, али у сјенци

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Новак Ђоковић не игра само за себе, он игра за Србију, гдје је херој, док је у остатку свијета аутсајдер.

То пише швајцарски лист “Ноје цирхер цајтунг” у тексту уочи дуела између Новака Ђоковића и Роџера Федерера на Завршном турниру у Лондону.

Српска редакција “Дојче велеа” истиче да је текст имао “индикативан наслов” – “Трећи човјек”.

“Новак Ђоковић никад није крио да га занима само да буде најбољи. Нјегова рана младост је обиљежена амбицијама које су били готово болесне. Грабио је за побједама, грабио за признањем. И тада, на врху успјеха, сурвао се у празнину. Мучен сумњом у себе, вратио се на Копаоник у српским брдима гдје је његова каријера некада почињала. Показао се пред зидом у који је ударао прве тениске лоптице и који је сада пун рупа. На једном видео-снимку, он видно дирнут каже: ‘Рупе у зиду потичу од бомби. То је потресно. Са друге стране, лијепо је видјети да зид и поред тога још стоји'”, наводи се у тексту.

Швајцарској публици је “појашњено” да се Копаоник налази на “српско-косовској граници”.

“За вријеме рата су НАТО јединице три мјесеца прекривале тај крај тепихом од бомби. Ожиљци до данас нису излијечени. Нити на терену, на којем је Ђоковић ударао своје прве лопте, ни у његовој души. Ђоковић корача тереном, биљежи неутјешну слику камером мобилног телефона. Пред једном колибом која једва стоји, зауставља се: ‘Овдје смо имали мали простор на којем бисмо се одмарали, гдје смо палили ватру”. А онда прелази са енглеског на српски језик. Онај ко хоће да зна ко је Ђоковић, шта га покреће и зашто му је успјех за нијансу важнији него свим његовим такмацима, мора да погледа тај видео-снимак. У њему је сажета есенција његове егзистенције”, додаје се.

Даље се истиче да Ђоковић не игра само за себе.

“Он игра за Србију. Зато је у својој земљи херој, а у остатку свијета аутсајдер. Нема другог играча који има два тако различита лица као он. Поред терена Ђоковић може да буде најшармантнији човјек. А на терену постаје ратник. Тај немилосрдан, неумољив дио свог бића симболише сцена са Отвореног првенства Аустралије 2012. године, када је побиједио Надала у најдужем Грен слем финалу у историји, послије 5 сати и 53 минута, и побједу прославио цијепањем дреса са груди”, наводи се.

Додаје се и да је Ђоковић најбољи играч у овом моменту.

“Нико у деценији није освојио више великих турнира од њега. Од 2010. наовамо је освојио 15 од својих 16 Грен слем титула и 29 од своје 34 мастерс-1000 титуле. Између 2012. И 2015. је четири пута узастопно побиједио у финалима АТП. Послије првог тријумфа у Вимблдону 2011. је први пут постао број 1. Отада је имао тај ранг током 275 недјеља. Ако Ђоковић ове недјеље у Лондону буде бољи од Надала, завршиће шести пут годину као најбољи у сезони и тако изједначити рекорд Американца Пита Сампраса. То је статистика једног изузетног играча. При томе Новак Ђоковић има само 32 године. Послије побједе у Вимблдону у јулу није оставио мјеста сумњама да хоће да нападне и Федерерове рекорде од 20 Грен слем титула и 310 недјеља на првој позицији. Ако остане унеколико здрав, могуће је, чак је и вјероватно, да ће му то успјети”, истиче се.

Како се наводи, поред свега тога Ђоковић остаје трећи човјек, када се ради о наклоности гледалаца.

“Ђоковић није само у сијенци Роџера Федерера, већ и у сијенци Рафаела Надала. И то не мучи само њега, већ и читаву породицу. Мајка Дијана је недавно у једном интервјуу за индијско издање магазина ГQ рекла да публика не може да се помири с тим да је њен син бољи од Федерера и Надала. Публика поштује Новаков успјех, али чим игра против Федерера, публика навија за Федерера. То ће бити тако и у четвртак, када Ђоковић у полуфиналу АТП буде играо за пласман у финале. Публика неће крити на чијој страни су њене симпатије. Могуће је да ће и бити на граници фер понашања. Можда ће је и прекорачити као у финалу Отвореног првенства САД 2015. године, када против Ђоковића није био само Федерер, већ и 90 одсто публике. Ђоковић у таквим тренуцима обично утоне у себе. И врати се рушевинама своје младости, на Копаоник. Рупе у тениском зиду се претворе у напрслине на његовој души и претворе га у витеза који мора бити побијеђен не једном, већ двапут, па и трипут, а можда чак и четири пута, прије него што заиста падне на земљу”, наводи се.

У тексту се истиче да Федерер зна колико ће онда бити тешко побиједити Ђоковића.

“Листа њихових досадашњих 48 мечева је пуна већих и мањих драма, које су се најчешће завршавале побједама Ђоковића. У годинама 2010. и 2011, Федерер је двапут изгубио у полуфиналу након двије пропуштене меч-лопте. Изгубио је 2014. у Вимблдону, 2015. у Вимблдону и на УС-опену у три Грен слем финала. А овог љета је ривалство кулминирало у финалу Вимблдона, гдје је Федерер и послије двије меч-лопте изгубио. Публика је жељела да Федерер побиједи. Бодрила га је до посљедње размјене лопти. Ђоковић је касније рекао да је покличе ‘Роџер, Роџер!’ у својој глави претворио у ‘Новак, Новак!’. Тако размишља неко ко има мисију. Она још није окончана. Новак Ђоковић се бори даље. За себе, за Копаоник”, закључује се.

 

 

 

(b92.net)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img