Прву утакмицу на Мундијалу у Катару Србија игра против селекције Бразила, вјероватно највећег фаворита за освајање титуле шампиона свијета.
Селектор Драган Стојковић Пикси најављује паметну игру свог тима и поручује да се “орлови” никога не плаше. Сваки освојени бод улио би додатно самопоуздање пред наставак турнира, пораз… Ма какав, бре, пораз?!
Више од годину дана протекло је од поготка Александра Митровића на стадиону “Луж” у Лисабону, којим је Србија обезбједила пласман на Светско првенство у Катару, а више од шест мејсеци откако су Пиксијеви “орлови” сазнали имена противника у Групи Г.
“Дајте Бразил да се играмо!”, одјекивало је током славља у свлачионици стадиона Бенфике, а судбина је, како то обично бива, жељу испунила – први меч на Мундијалу Србија игра против “кариока”, најтрофејније фудбалске нације на свијету и једног од главних фаворита за освајање нове “богиње”, шесте у историји.
Откако је Пикси дошао на мјесто селектора, Србија поново игра фудбал какав се очекује од националног тима – пожртвовано, атрактивно и ефикасно. Селектору је, према сопственом признању, резултат једнако важан као и стил игре, жели да његови играчи на крају утакмице буду испраћени аплаузом, без обзира на исход.
А то некако прижељкује читава нација.
Самопоуздање “орлова” је на врхунском нивоу, поклапа се са очекивањима српске јавности, сви желе да се Србија надиграва са најбољим селекцијама на свијету, а дуел са Бразилом идеална је прилика за тако нешто.
“Кариоке” дуго нису имале квалитетнији састав – Нејмар, Винисијус и Жезус предводе напад из снова, Фабињо и Фернандињо прави су бедем на средини терена, док одбраном командују преискусни Тијаго Силва и Маркињос.
Међутим, има и Србија чиме да се похвали. Пиксијева екипа већ дуго је на окупу, чине је појединци који играју озбиљне улоге у својим клубовима, а оно што посебно радује је дух заједништва и тимска игра националног тима.
Александар Митровић и Душан Влаховић праве су напасти за противничке одбране, капитен Душан Тадић је мађионичар са лоптом, Сергеј Милинковић-Савић један од најбољих играча италијанске Серије А у посљедњих неколико година.
Кулисе за спектакл су поствљене. Утакмица се игра на највећем Стадиону “Лусаил” у Дохи, на којем је виђено прво изненађење на Мундијалу, када је Саудијска Арабија шокирала Аргентину.
Занимљиво је да ће дуел Србије и Бразила судити Иранац Алиреза Фагани, који је био главни арбитар меча ове двије репрезентације и у Русији прије четири године. Тада је Бразил однио побједу од 2:0 и тиме елиминисао “орлове” са турнира.
Ситуација је сада неупоредиво другачија – тим Србије искуснији, уигранији, игра са више самопоуздања… Пикси је ствари поставио на чврсте темеље, а довољно о очекивањима говори селекторова изјава: На терену не играју имена, него тим.
Мундијал у Катару показао је да су изненађења могућа, да Давид може да обори Голијата, да не искористимо пречесто искоришћену фразу “данас сви играју фудбал”.
А побједа “орлова” над Бразилом можда не би била сензација, али би свакако била велико изненађење.
Србија у дуел са “кариокама” улази храбро, али паметно. Противник је за сваки респект, што не значи да га се треба плашити.
Уколико српски фудблери пруже свој максимум, све је могуће. Осим пораза – та ријеч не постоји у рjечнику Пиксијевих “орлова”, преноси Б92.
(b92.net)
