Колико може бити велика љубав пса према човеку показује прича из куршумлијског краја. Пре годину дана, пас мешанац је на аутобуској станици у селу Влахиња испратио свог власника. Он је у међувремену умро, а пас га још чека на месту где је остављен.
I Kuršumlija ima svog “Hačika“
I Kuršumlija ima svog “Hačika“Koliko može biti velika ljubav psa prema čoveku pokazuje priča iz Kuršumlijskog kraja. Pre godinu dana, pas mešanac je na autobuskoj stanici u selu Vlahinja ispratio svog vlasnika. On je u međuvremenu umro, a pas ga još čeka na mestu gde je ostavljen.
Posted by O2.TV on Thursday, January 4, 2018
Седи поред пута и чека, испраћа возила, без обзира на временске прилике, он је увек на истом месту, да не пропусти неко возило.
“Он чека газду који је отишао пре извесног времена, можда годину, годину и по дана за Београд и није се вратио“, прича Мирослав Илић из села Жуч.
Његов власник је из суседног села. Када се разболео, пас га је испратио до овог места, где су се растали. Нажалост, његов власник се неће вратити, јер је преминуо у Београду. Поједини мештани га редовно обилазе.
Поједини су покушали да га удоме, али се он увек враћа на ово место.
(b92.net)
