Аквилегија (кандилица) спада у најпознатије цвјетне “бунтовнике”. Оне су цвјетне перене које се саме размножавају путем сјемена.
У сеоским вртовима се гаји од средњег вијека као украсна баштенска биљка, јер су цвјетови веома декоративни у великим бокорима. Можете је гајити у саксијама и жардињерама на терасама и балконима.
Аквилегија достиже висину од 15 до 20 цм, бокорастог типа. Цвјетови су јој ситни, сакупљени у цвасти – метлице. Могу бити жути, бијели, љубичасти или црвени, а понекад чак и двобојни. Врхови овог цвијета су у облику звона, повијених чашичних листића.
Како се сама размножава, одлично може да послужи и за сузбијање корова.
Цвјета у мају и јуну и најављује вреле дане. Када прође вријеме цвјетања, аквилегија нестаје, али за собом оставља доста сјемена. Аквилегија је цвијет, који не мирише, али веома лијепо изгледа и декоративна је.
Да бисмо успјешно гајили Аквилегију морамо јој обезбиједити неутрално или кисело земљиште, које је добро пропустљиво, пјесковито и хумусно. Није захтијевна биљка, довољно је редовно је заливати и једино о чему би требало да се води рачуна је да се расад не сади преблизу, јер се брзо бокори. Јако добро се размножава сјеменом, које се сије у прољеће или јесен.
Овај цвијет најбоље успијева у хладнијој клими, мада може лијепо да расте и на сунцу, па се користи и за камене баште као украс, а исто тако и као руб лејама. Такође се користи и као резани цвијет, зато што букет може да остане лијеп и свјеж до недјељу дана.
(novosti.rs)