Пре неколико година рекорд Роџера Федерера у броју недеља проведених на првом месту АТП ранг листе деловао је недостижно.
Швајцарац је последњи пут ‘број 1’ био у јуну 2018. и тада је окончао 310. недељу на челу каравана.
То је била она сезона када је Новак Ђоковић тек почео полако да се враћа након повреде и шестомесечне паузе.
Негде у том периоду, не само да српски играч није мислио на прво место или нове Гренд слемове – његова каријера је била под знаком питања.
Ипак, по ко зна који пут, Новак је успео да се дигне са дна и већ крајем те 2018. преузео прво место, на којем је, уз кратку паузу, остао све до данас.
Овог понедељка започиње јубиларну 300. недељу као најбољи тенисер планете.
Ако његове партије у наредна два и по месеца буду биле на нивоу, тачније, уколико Рафаел Надала не буде направио неко чудо, Новак ће постати бесмртан и у овој категорији.
Новакова протекла сезона, баш као и комплетна тениска, била је некако чудна. Недоречена.
Српски тенисер је освојио четири титуле + ону са репрезентацијом Србије на АТП купу.
Пораз практично није имао све до оне дисквалификације на УС опену. Ако њу не рачунамо, први неуспех је дошао тек крајем септембра, у финалу Ролан Гароса, где је убедљиво изгубио од Рафаела Надала.
Све до тог дуела, везао је нестварних 37 победа заредом. Понављам, не рачунајући онај бизарни пех у Њујорку.
Упркос тврдњама да игра можда и тенис живота, годину није завршио баш на најбољи начин.
Неочекиван дебакл у Бечу од Лоренца Сонега, те испадање у полуфиналу Завршног Мастерса у Лондону допринело је да ову Новакову сезону назовемо баш тако – недоречену.
Али, свакако, не и неуспешну….
Ђоковић је ову 2020. годину започео баш као што је и завршио, победама за Србију.
Он је у финишу претходне сезоне остварио три победе у Дејвис купу, да би на премијерном АТП купу наставио тријумфални низ – имао је 6/6 у синглу и 2/2 у дублу и тако био најзаслужнији за освајање незваничног екипног Светског првенства у тенису.
Аустралију није ни напуштао, већ је одмах прешао на нови-стари изазов – напад на осму титулу “свог” Аустралијан опена.
До рекордне титуле је стигао, након великог преокрета против Доминика Тима.
Пре Аустријанца савладао је Јана-Ленарда Штруфа, Ита Тацуму, Јошихита Нишиоку, Дијега Шварцмана, Милоша Раонића, те великог ривала – Роџера Федерера.
У тим мечевима изгубио је само један једини сет, у финалу је било “густо”, али је Новак потврдио класу и повећао рекорд. Иза њега у Мелбурну стоје Рој Емерсон и Роџер Федерер са по пет трофеја.
Ретко ко је тада могаода претпостави да ће пре велике паузе због пандемије коронавируса Ђоковић одиграти још само један турнир. И освојити га.
Био је то АТП 500 у Дубаију, где је Србин, баш као и у Аустралији, до финала изгубио само један сет.
Било је то у 1/2 финалу против Гаела Монфиса, који је одиграо партију каријере, имао три меч лопте, али није успео ни у 17. међусобном дуелу дође до тријумфа.
Финале није било ни упола тако занимљиво. Новак је рутински са 2-0 савладао Стефаноса Циципаса и по пети пут подигао трофеј у Уједињеним Арапским Емиратима.
Убрзо након тога, сезона је била прекинута због пандемије, а пауза је трајала све до средине августа и америчке турнеје.
Оно што је још важније за читаву ову причу око рангирања и првог места, АТП листа је била замрзнута читавих пет месеци, све до 24. августа.
Да тога није било, врло вероватно би Новак увелико повећавао рекордни резултат на челу АТП каравана…
Тај међупериод између прекида и рестарта био је врло турбулентан за Ђоковића.
Он је у јуну решио да организује егзибиционе турнире широм региона, на којем су учествовали неки од најбољих тенисера данашњице.
Први Адрија тур био је у Београду и прошао је одлично. Чак толико да су се многи замислили да би престоница Србије могла поново да буде домаћин неког АТП турнира.
Ипак, ствари су пошле по злу у финишу другог по реду Адрија тура, у Задру.
Непосредно пре финалног меча, Бугарин Григор Димитров је објавио да је заражен, читава турнеја је отказана, а већинска јавност је кренула у напад на најбољег играча на свету.
Новак се није много обазирао на те критике, тврдећи да су он, његови сарадници и организатори, само поштовали тада актуелне епидемиолошке мере, желећи да све прође у најбољем реду.
Убрзо након тога, Ђоковић се опоравио од ковида-19, започео припреме и спреман дочекао рестарт сезоне.
Он није могао да почне боље. Српски играч је суверено стигао до другог Синсинатија у каријери, чиме је дуплирао Златни Мастерс.
Новак је тако успео да у својој колекцији по други пут групише све Мастерс турнире. Колико је то велики резултат говори податак да не постоји тенисер који има један, а камоли два.
Био је то сјајан увод за предстојећи УС опен, који се на невероватан начин завршио по Новака.
Он је у осмини финала Њујорка на мечу са Пабло Карењом Бустом био дисквалификован.
Разлог је добро познат – Новак је ненамерно лоптицом, након завршеног гема, погодио линијског судију, а судије и делегати су били неумољиви…
Ђоковић је тако пропустио прилику да се додатно приближи двојици највећих ривала, када су у питању Гренд слем трофеји, можда и једини важан параметар у којем је Србин иза Федерера и Надала.
Након америчке турнеје, дошло је време за повратак у Европу и мењање подлоге. Шљака.
Може се рећи најнеомиљенија подлога српског аса. Међутим, добро је кренуо. Титула у Риму.
Његове партије нису биле скроз импресивне, али сасвим довољне да се подигне овај трофеј по пети пут.
Новак је у вечном граду стигао да постави још један рекорд – освојио је 36. Мастерс у каријери, чиме је престигао Надала, који сада има један мање.
Ипак, Шпанац га је сачекао на свом Ролан Гаросу. Сачекао и може се рећи почистио са терена у финалу.
Била је то можда и најслабија партија у сезони за српског тенисера. У не баш правом тренутку.
Надал је освојио 13. Ролан Гарос, а 20. укупно Гренд слем, чиме се изједначио са Федерером на вечној листи.
До краја сезоне Новак је одиграо још два турнира, Беч и Завршни Мастерс у Лондону.
У престоницу Аустрије стигао је први пут после 13 година. Након четвртфиналног меча са Лоренцом Сонегом, закључак је био да је можда боље било да не долази.
Ђоковић је доживео један од резултатски најтежих пораза у животу – 6:2, 6:1 за само 68 минута игре.
Био је потпуно равнодушан, незаинтересован, али треба рећи и да су неке вантениске околности утицале на ово (смрт митрополита Амфилохија).
Последњи турнир у сезони било је АТП финале у Лондону. Новак је јурио шесту титулу, прву од 2015, како би се изједначио са Федерером.
Солидно је играо у групи, коју је прошао, али је у полуфиналу непремостива препрека био Доминик Тим, који је славио после велике драме и три сета…
Овако је укратко изгледала Новакова 2020. година, а на крају бисмо се вратили на оно чему је заправо и посвећен овај текст.
Рангирању, шансама, калкулацијама у вези са “бројем 1”…
Најновији календар Светске тениске федерације за јануар и фебруар решио је неке дилеме.
Ђоковић ће на првом месту остати сигурно до 22. фебруара, што значи да га од рекорда деле три недеље.
Разлог је тај што до овог датума неће бити одигран ниједан Мастерс, већ само АТП куп, два АТП 250 турнира у Мелбурну (у исто време), те Аустралијан опен.
Ђоковић, додуше, брани титулу на Отвореном првенству Аустралије и неће моћи да освоји ниједан једини поен.
Тренутно Рафаелу Надалу бежи 2.180 бодова, а подсећамо, Шпанац је прошле године на првом Гренд слему испао у четвртфиналу.
Уколико буде освојио Аустралијан опен, добиће нових 1.570 бодова.
Пошто се АТП 250 турнир(и) у Мелбурну играју, када и АТП куп, Надал неће бити у прилици да евентуално, хипотетички освоји оба, што даље имплицира и враћа нас на констатацију да је Новак сигурно до 22. фебруара први.
Након Аустралијан опена биће паузе све до 1. марта, када су на програму највероватније АТП 500 турнир у Ротердаму, односно АТП 250 у Буенос Ајресу.
Ђоковић прошле године није учествовао ни на једном од наведених, те ће ово бити лепа прилика да осигура, односно сруши рекорд Роџера Федерера.
Средином марта, ако све буде ишло по плану, биће одиграна два АТП 500 турнира – у Дубаију, где Новак брани титулу, као и у Акапулку, где је прошле сезоне најбољи био Надал.
Први Мастерс у сезони, онај у Мајамију, заказан је за 22. март.
(Милан Томић/b92.net)
