Данас се навршава 120 година од излажења православног календара, књижице која носи истакнути натпис „Кршњак“, књижице ове врсте за нас Србе у Босни и Херцеговини су од изузетне вриједности, јер нам оне чувају многе драгоцјене ствари од заборава.
У другу руку оне показују и будну свијест Срба Босанаца, који са поносом могу рећи:
„Текла вода куда текла,
Ми смо Срби од порекла.“
Садржај „Кршњака“ доноси српску народну пјесму „Ко крсно име слави, оном и помаже“. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. године. Ова пјесма нам прича како је војвода од Задра Тодор у сужањству у латинској тамници Петра Мркоњића (у граду „Соколу“ код Јадранског мора неђе), славио славу. Тодор је имао само један позлаћени ножић, њега је продао за четри дуката, па за три дуката купио љеба, вина, свакојаке ђаконије, „и убаве јасне свијеће“:
„А четврти дукат оставио
да дарује сужње по тамници
Ради Бога и крсног имена“.
Таман је Тодор вечеру поставио, те устао и у славу светог Ђорђа чашу подигао, са ријечима:
„О убава лјепа славо божја!
Свети Ђорђе крсно име моје!
Опрости ме тамнице проклете!“
У то доба закуца на вратима јунак на коњу зеленку, па вели Тодору: „тамница је отворена, ајде кући својој.“
„Ал неиди покрај мора сиња,
Јер су честе у Латина страже,
Пак се бојим да те не увате,
Већ ти иди преко горе чарне.“
Тај јунак био је свети Ђорђе. И ето: „Ко крсно име слави, ономе и помаже“.
„Кршњак“ садржи исказ крсних имена појединих породица у Брчком, Ћеловића, Колаковића, Ковачевића, Уљаревића, Узуновића, Бобаревићи, Јанчикићи, Божичковићи… Наводи се да Брчко има 315 српско-православних породица, а 1.427 душа, живља трговина је почела 1850. године, тада као и у данашње доба трговина бијаше у рукама православних Срба. Од 1839. године Срби имају школу, цркву, пјевачко друштво „Вијенац“ и Српску читаоницу.
Стоји појашњење да Брчко околни сељаци зову „Брчки“, странци „Брчка“, те да је најправилније „Брчко“. Јер и сам Вук Ст. Караџић у „Српском Рјечнику“ наводи на страни 47:
„Да би ишли у Брчко поробити, далеко је бјежат` низа Саву“
Дивну искру у српском духу доносе и ови стрихови „Од када Срби крсно име славе?“, а завршава се:
„Док се гласак српских гусал` чује,
Српска пјесма док се из њих снује,
Српски гуслар докле пјесму поје,
Око њега докле Српчад стоје,
Име српско неће потавњети,
Крсна свијећа неће престат сјати,
Србу мора љепших дана бити!“
„Кршњак“ из 1904. године није био само календар, већ прави мали чувар српске историје, традиције и идентитета у Босни и Херцеговини. Ова књижица, која обиљежава 120 година од свог првог издања, носи у себи више од датума – она носи дух времена, људе, обичаје и вриједности које су обликовале српски народ у том периоду.
Шта „Кршњак“ чини посебним?
Приче о крсној слави
У њему налазимо пјесму „Ко крсно име слави, оном и помаже“, која говори о војводи Тодору, његовој вјери и томе како му је светац заштитник, свети Ђорђе, дошао у помоћ. То је прича о непоколебљивом духу, чак и у најтежим околностима, и порука да вјера увијек има своје мјсто у животу човјека.
Живот у Брчком
Књижица нас води у Брчко тог времена, описујући град са 315 српских породица и живом трговином коју су водили Срби. Она биљежи почетке школе, цркве, пјевачког друштва „Вијенац“ и Српске читаонице, показујући како је ова заједница успјела да створи простор за културни и духовни живот.
Снага идентитета
Уз описе породичних слава, ту су и ријечи које подсјећају на значај очувања језика и обичаја. Чак и начин на који је Брчко називано, као и цитат из Вуковог „Српског рјечника“, подсећају на снагу ријечи и имена као симбола припадности.
Ода српском духу
Кроз стихове попут „Док се гласак српских гусал’ чује…“, „Кршњак“ слави постојаност српског народа. То је позив да се истраје у очувању културе и обичаја, чак и у временима изазова.
Овај мали календар био је заправо велико свједочанство – подсјетник Србима у Босни и Херцеговини ко су, одакле долазе и шта треба да носе са собом у будућност. И данас, 120 година касније, „Кршњак“ остаје симбол поноса и вјере у трајност српске традиције.
Приредио: С. Ћ.
