Двадесетпетогодишњи Брчак, Стојан Чекић, рано се отиснуо у иностранство. Након играња за Слогу из Српца, те некадашњег прволигаша Црвену земљу из Нове Веси, одлучио је да оде у Њемачку, а након тога стигао је и до Холандије.
“Пронашао сам клуб у којем заиста мислим да могу уживати и нешто направити у каријери. Нека буде то и нешто мало, али да буде слатко и поштено. Стигао сам у Alphense boys, клуб који се такмичи у Обер лиги Холандије, клуб који има историју и који је официјални партнер са Фејнордом. Много улажу у дјецу, њихова У19 категорија игра професионално у Холандији. Имамо фантастичне услове. Потписао сам уговор на годину дана, а циљ ми је да одавде стигнем до треће лиге Холандије. Тада бих био задовољан јер мислим и да вриједим толико, рекао је за sportdc.net Стојан Чекић, а онда наставио:
“Имам 25 година. Свашта сам прошао до сада, научио много, тренирао јако, слабо. Мислим да сам сада као вино, оно што кажу. Како год да се ово заврши, жеља ми је да завршим за тренера у Холандији како бих могао преносити своја искуства на дјецу. Моја каријера није била нешто велика, али је била занимљива.”
Све је почело из Брчког. Тада седмогодишњи Чекић је почео да се бави фудбалом, а онда се преселио у Србац, гдје је наставио да тренира.
“Завршио сам у школи Dream team. Била је то одлична школа, доста јака. Тренер ми је био велики човјек и некадашњи играч Борца, Саша Новаковић. Он је прво феноменалан човјек, а о фудбалу не треба ни говороити. Послије тога сам отишао у Козару гдје ми је тренер био Саша Крупљанин. Био сам ту само три мјесеца, али сам нажалост због приватних проблема морао да одем. Жао ми је што нисам прошао цијелу школу ту јер сматрам да би ме он научио још много тога. Када сам се вратио фудбалу другар ме зовнуо да идем у Црвену земљу. Тада је то био друголигаш, па смо и ми играли Другу лигу. Тренер ми је био Драган Зеленац, од њега се много, много могло научити. За јуниоре сам феноменално играо, постигао сам осамнаест голова, али онда сам сломио ногу. Тешко ми је то пало, једва сам се вратио, али онда сам добио позив за сениоре Црвене земље.”
Сениорски фудбал Стојан је осјетио у Црвеној земљи код Митра Лукића, а онда је прешао у Слогу.
“Феноменална је то екипа Црвене земље била на челу са Митром Лукићем. Добио сам позив да идем на припреме са сениорким тимом. Тада се из Друге лиге ушло у Прву лигу. Сјајно ми је ту било, тренирао сам пуним плућима и било ми је част да играм са њима и будем дио тога. Слободно могу рећи да би та екипа могла сада играти и Премијер лигу. Међутим, у таквој конкуренцији ја нисам могао превише да играм, па сам желио да одем негдје гдје бих играо и изабрао сам Слогу и нисам погријешио.”
Након Слоге одлучује да крене у иностранство и покуша нешто урадити. Од тада креће много занимљивог да се дешава у Стојановој каријери.
“Кренуо сам без докумената практично. Тешко је играти у иностранству. Отишао сам у Њемачку, почео у Ландес лиги, Еспањол Карлшуе. Био сам стварно одличан, надавао сам се голова. Међутим, документи су били проблем и одем даље, те стигнем у Нотинген 1957, други тим им се такмичио у Ландес лиги, први тим је био у Регионалној лиги. Прођем ја ту и кажу кад средиш папире остајеш сигурно. То је било 2013. године. Тада сам причао и са другим тимом славном Карлшуеа, међутим, ту нисам успио, нису се ни коцкице поклопиле и одем за Дизелдорф да ријешим и папире и живот. Само сам размишљао да радим, да имам за живот, а и да играм фудбал. Наишао сам на неке погрешне људе у каријери. Спустио сам се још рангова ниже и заиграо за СВ Вестерн. Ту сам успио коначно да се изборим. На срећу, наишао сам на човјека који је био милионер, па сам одлично прошао, добио сам папире, посао, а онда сам заиграо и фудбал којег сам био запоставио. Био сам стрпљив, изградио сам се и савладао језик, и ето био све до одласка у Холандију.”
Прати, каже, и игре Слоге из Српца.
“Драго ми је да Србац поново живи за фудбал. У самом су врху Друге лиге, а они то и заслужују. Пуно је ту добрих фудбалера поникло, Бранко Граховац, Александар Глишић, Зоран Новаковић, Милован Новаковић и многи други. Град је мален, али имају амбиције. У клубу је и велики спортиста Саша Илић, све сјајни момци и ја им желим срећу.”
(sportdc.net)
