Удружење породица несталих српских бораца и цивила у Брчко дистрикту још увијек трага за 44 особе нестале током протеклог рата. Наде је све мање, кажу, јер већ пет година није откривен нити један посмртни остатак са овог списка.
Љубинка Живановић из Брчког је у овом удружењу од 1996. године. Учланила се у њега јер је била међу стотинама оних којима је током протеклог рата нестао неко од најближих сродника. Она је тражила брата који је нестао у рату. У јулу 1995. он је пронађен у масовној гробници “Камен” на подручју Гламоча, из које су ексхумирани посмртни остаци 108 особа српске националности, а Љубинка је као координаторица остала у Удружењу како би помогла у проналаску преосталих несталих особа.
“На нашим списковима се још увијек као нестала воде 44 лица српске националности, од којих је 16 из Брчког, док осталих 28 траже породице из других општина, а које су се након рата настаниле у Брчком и данас ту живе. Међу њима је највише оних који су дошли из Сарајева и Јајца те један мањи дио из Тузле и Смолуће”, говори Живановић.
Према подацима Института за нестале особе Босне и Херцеговине на подручју Брчког се трага за укупно 95 особа. У цијелој БиХ трага се за преко 7.000 несталих.
Према сазнањима и информацијама које посједују у овом удружењу, сумња се да су тијела већине особа за којима се и даље трага највјероватније укупана у појединачне гробнице.
“Једини случај гдје је нестало више лица и гдје претпостављамо да су заједно закопане јесте случај четири жене из насеља Шпионица (општина Сребреник) које су нестале истог дана приликом преласка на територију општине Брчко. Наша је претпоставка да ако су заједно настрадале, да су и заједно сахрањене, што и не мора бити тачно јер прецизна локација гдје се налазе њихови скелетни остаци још увијек није откривена”, додаје.
Већина оних који су убијени половином септембра 1992. године на подручју села Буквичког платоа, након рата је размијењена и они су укопани у Брчком, но још увијек се трага за петоро несталих у насељима Буквик и Буковац.
“Један од ових пет несталих је и Ацо Вујић, за којег смо информацију гдје би се требало налазити његово тијело имали од човјека који га је мртвог носио на леђима и који га је оставио у Буквику поред пруге. Међутим, након што су недавно вршена ископавања на том локалитету, нисмо успјели пронаћи његове скелетне остатке”, прича Живановић у разговору за Балканску истраживачку мрежу Босне и Херцеговине (БИРН БиХ).
У овом удружењу истичу да упркос доброј сарадњи са надлежним институцијама у Брчко дистрикту, све док се не пронађе и посљедњи нестали, они не могу бити задовољни њиховим радом.
“Све је стало. Већ скоро пет година нико од оних које тражимо није пронађен. И зато ми с разлогом критикујемо ове институције. Ми смо рекли да нећемо бити задовољни њиховим радом све док се и задња нестала особа не пронађе, иако они сматрају да до сад пронађених око 70 до 80 посто несталих је добро урађен посао”, говори Живановић, додајући да за родитеље и породице који још увијек траже своје најмилије тај проценат не значи ништа док се не пронађе и задња нестала особа.
Проблем је, како појашњава Живановић, што многе породице природним путем нестају а да нису дочекале пронаћи своје најмилије. Само у задња два мјесеца су умрла три члана из породица које још увијек траже своје најмилије, нестале у рату, каже она.
“Углавном су то старији људи који траже своју дјецу, јер је већ пуно година прошло од рата. Доста њих је и обољело кроз све то, неки живе у стању социјалне потребе, у нехуманим условима, у избјегличким центрима”, појашњава Живановић, наводећи примјер једне од чланица која преживљава од 180 конвертибилних марака (КМ) социјалне помоћи и живи у избјегличком насељу.
“Ми из удружења често помажемо таквим особама, али не можемо ни ми задовољити све њихове потребе, а имам осјећај да се они због те силне туге и трагања за својим несталим, које траје већ годинама, једноставно нису могли ни снаћи”, сматра Живановић.
Ово удружење сарађује са удружењима несталих из друга два народа на подручју Брчко дистрикта.
“Наш заједнички приједлог је био да би било најбоље да се састану команданти и официри из све три војске које су биле на подручју Брчког и да размијене информације гдје се налазе локације на којима су сахрањени они које још увијек тражимо, јер смо сигурни да они то знају”, каже Живановић.
Она додаје да је сарадња са Полицијом и Тужилаштвом у Брчко дистрикту добра, да се свака нова информација коју имају у Удружењу прослеђује истражиоцима.
(detektor.ba)
