Петак послеподне. Дан коме се радујем јер суботом и недјељом имам ту привилегију да не радим. Мобилни телефон ми звони, јављам се и добијам информацију од пријатеља да смо супруга и ја добили термин за вакцинацију у суботу 20.02.2021.
Она има заказан термин у 15:10, а ја у 19:25 часова. Провјеравам е-пошту (мејл) и видим обавјештење коју ми шаље еУправа Србије са прецизним упутством шта треба урадити прије доласка на вакцинацију. Путем еУправе сам се пријавио за вакцинацију 07.02.2021. године на инсистирање пријатеља који се, такође, пријавио седам дана раније. Он, за разлику од мене, има двојно држављанство.
Моја породица је у процесу добијања држављанства Србије, али тај процес још није завршен, па сам званично страни држављанин. Без обзира што смо страни држављани, супругу и себе сам пријавио за вакцинацију путем еУправе на линку https://imunizacija.euprava.gov.rs/ .
Тим гестом је држава Србија показала разлику између оних који декларативно ријечима цијене људски живот и оних који то чине дјелом; једина држава на Старом континенту која је на својој територији омогућила вакцинисање страним држављанима без обзира на нацију, вјероисповјест или боју коже.
Моја држава у покушају, Босна и Херцеговина, до сада неуспјешну вакцинацију спроводи путем индивидуалних способности ентитета и Брчко дистрикта БиХ.
Приликом попуњавања пријаве за вакцинисање моћи ћете изабрати мјесто у којем се желите вакцинисати и требаћете оставити србијански број телефона. Уколико немате број телефона, можете уписати било који јер вам је најбитније обавјештење које ћете примити путем е-поште. У е-пошти ће се налазити сагласност коју морате попунити и понијети са собом када кренете на вакцинацију.
Важно је рећи да приоритет приликом вакцинисања имају хронични болесници, што се евидентира приликом попуњавања пријаве. Ја сам дијабетичар и то сам навео у пријави. Такође, имате могућност избора вакцине. Супруга и ја смо се одлучили за Синофарм или Спутњик.
Мјесто које сам одабрао за вакцинацију се зове Владимирци и налази се недалеко од Шабца. Од Брчког је удаљено око 2 сата вожње. Тамо имам породицу и одлучио сам да их успут посјетим јер се не виђамо често. Дом здравља се налази у центру вароши. На улазу је било неколико људи који су чекали вакцинацију. У 15:10 смо ушли, супруга је предала попуњену сагласност, а ја сам питао могу ли се вакцинисати заједно са њом, да не чекам термин у 19:25.
Љубазна медицинска сестра ми је кроз осмијех одговорила да могу. Евидентирање, преглед код доктора и вакцинација су трајали укупно 20-ак минута. Примили смо Синофарм вакцину јер није био Спутњик, па нисмо могли бирати. Након вакцинације задржали смо се још 10-ак минута у чекаоници, а љубазна медицинска сестра нам је дала папир са датумом када да дођемо на ревакцинацију. После ручка и кафе код ујака, задовољни што смо видјели породицу и пресрећни што смо примили вакцину, кренули смо у Брчко.
Док смо се возили према нашем граду, ћутали смо. Ријечи су биле сувишне јер је дјело говорило за себе. Србијо , хвала ти у име свих становника БиХ који Људе не дијеле на наше и њихове.
Човјек је недјељива категорија ако је Човјек.
Божидар Јовић
