Лука Брчко изграђена 1913. године једина је међународна ријечна лука у БиХ.
Реконструкција и обнова луке суфинансира се новцем Европске уније укупне вриједности десет милиона евра, од чега су три милиона бесповратна средства. Реконструкција ће омогућити бољу повезаност ове транзитне тачке за теретни саобраћај, са земљама регије и Европском унијом.
Дизалице чекају терет у пристаништу у Брчком уз ријеку Саву. Модернизацији застарјеле инфраструктуре луке и жељезничке пруге, у оквиру прекограничне сарадње којом Европска унија суфинансира пројекте у Јадранско-јонској регији, свој допринос дали су и студенти израдом бизнис планова за иновационе центре.
– Оно што смо ми добили као од стране студената одмах након реализације те активности јесте да је то заиста нешто што нису имали прилику на факултету да раде ,поготово не на техничким факултетима и пружање тог предузетничког увида студентима је сигурно отворило нека нова сазнања, нова врата у смислу погледа на овај који је другачији од оног класичног, техничког – рекао је Ведад Суљић, директор Центра за економски, технолошки и околишни развој.
С обзиром да је незапосленост младих и њихов одлазак један од изазова за цијелу регију, нови садржаји би могли отворити могућност запошљавања, тиме и њихов останак на овим просторима.
– Оно што је значајно напоменути јесте да смо ми на крају пројекта за сваку луку,укључујући и луку Брчко направили сет приједлога и препорука да би се лука трансформисала у тзв. Иновационо чвориште и неки од тих приједлога су управо резултати студената – додао је Суљић.
Група студената факултета машинства, економије, архитектуре и шумарства осмислили су иновативне идеје за унапређење енергетске ефикасности луке Брчко које су постале дио стратегије њеног дугорочног развоја.
-Настојали да креирамо бизнис план гдје би показали да је исплативо да се површине које постоје на територији луке Брчко искористе у контексту подизања брзорастућих насада дрвенастих врста који би се касније могли преточити у енергенте који би се користили за производњу топлотне енергије за потребе луке Брчко – истакао је Џенан Бећировић професор Шумарског факултета Универзитета у Сарајеву.
Предсједавање Јадранско-јонској иницијативи од БиХ недавно је преузела Хрватска која ће у наредних годину дана координирати активности у којима учествују и Словенија, Италија, Грчка, Србија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Албанија и Сан Марино.
– Данас је помодно говорити о младима,али шта то конкретно значи у пракси. То значи да сарадња са младима треба да постане стандардни дио сваког процеса, а не неки уступак који чинимо младима – поручио је Славомир Токарски, генерални директорат за регионалну и урбану политику Европске уније.
У оквиру ИПА Адриона до 2027. године на располагању је укупно десет милиона евра за прекограничне пројекте јадранско-јонске регије, у којој живи 70 милиона становника. Земље требају ускладити своје пројекте с регионалним, да би заједнички искористили доступна средства.
(rtrs.tv)
