Sarajevo ne dozvoljava da kuća u Brčkom bude zaštićena pod pravim imenom „Zadužbina Krsmanović”, već traže da nosi naziv koji nikada nije postojao, kaže Anđelina Ošap Gaćanović.
Na kući čuvenog srpskog dobrotvora Ljubomira Krsmanovića u Brčkom pre oko 40 godina postavljen je natpis „turski konzulat”, iako na tom mestu takav konzulat nikada nije postojao. Staro zdanje iz 19. veka postalo je minulih godina tačka sukoba unutar BiH zbog nastojanja da se pod tim nazivom zaštiti kao nacionalni spomenik. A zapravo je reč o kući čuvenog srpskog dobrotovora, koja je poklonjena Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC). Ujedno, ta kuća nosi bogatu istoriju i kulturu srpskog naroda tog podneblja u BiH.
Naime, kuću Ljubomira Krsmanovića u Brčkom je napravio njegov deda Mićo Krsmanović. Ljubomir je kuću nasledio i ostavio je kao zadužbinu SPC u Brčkom 1889. godine, pre nego što je otišao u Beograd. No, nakon Drugog svetskog rata objekat je nacionalizovan, a 1977. izvesni Odbor za revolucionarne vrednosti tada je osmislio naziv „turski konzulat”, preimenovavši još 17 objekta velikih srpskih trgovaca.
„Kuća se 1984. obeležava tablom na kojoj piše velika laž – da je tu bio smešten nepostojeći turski konzulat. U 19. veku na teritoriji današnje BiH nije postojao osmanski konzulat, a još manje turski. Konzulat je osnovan tek 1910. u Sarajevu”, ispričala je za „Politiku” Anđelina Ošap Gaćanović, predstavnica Republike Srpske u tročlanoj Komisiji za očuvanje nacionalnih spomenika, koja odluke donosi konsenzusom svih članova.
Iako je predat SPC, ovaj objekat umesto da bude očuvan i obnovljen, propada zbog političkih opstrukcija i netačnih interpretacija o njegovom poreklu, ujedno odslikavajući istorijske naslage koje se preklapaju u BiH i stalno obnavljaju stare sukobe i tenzije. Moguće da mrzovolji u Sarajevu doprinosi i činjenica da porodica Krsmanović iz Brčkog ima porodične veze s Krsmanovićima iz Beograda, koji su kupili jednu od najznamenitijih zgrada u tom gradu, poznatu kao „Krsmanovića kuća” ili „Zgrada protokola”, u kojoj je 1918. proglašeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca i stvorena država koja će kasnije nositi naziv Jugoslavija. Ošap Gaćanović podseća da još od 2013. traju pokušaji da kuća Krsmanovića bude zaštićena pod nazivom „turski konzulat”.
„Kada je Vlada distrikta Brčko izrazila nameru da obnovi objekat turskog konzulata, pristupilo se izradi odluke i tada sam otkrila da tu nije postojao takav konzulat. Od sveštenika SPC u Brčkom dobila sam informaciju da je postojala namera da objekat bude obnovljen novcem turske agencije ’Tika’, ali oni nisu pristali, uvidevši da nije reč o ’turskom konzulatu’”, rekla je Ošap Gaćanović.
Kaže da sva dokumenta potvrđuju da je reč o objektu čiji je vlasnik bila porodica Krsmanović.
„Tu je i dokaz koji potvrđuje da je objekat poklonjen SPC. Uprkos svemu tome bošnjački član komisije ne dozvoljava da kuća bude zaštićena pod pravim imenom Zadužbina Krsmanović, već traže da nosi naziv turski konzulat”, objašnjava Ošap Gaćanović.
Ona kaže da je to postalo ustaljeno ponašanje bošnjačkih istoričara.
„Stavljena je tabla da je tu bio nekakav turski konzulat i stavljene su neke godine kada Turska nije ni postojala, jer je u BiH još uvek bilo Otomansko carstvo. U tom objektu je bila Prva srpska škola, Prvi srpski vrtić i Prva srpska čitaonica – tako su se doslovno zvali – a sada se nastoji preimenovati uz argumente da na to ’treba da se naviknemo’. Sama kuća je smeštena među 15-ak značajnih palata u Srpskoj varoši u Brčkom, koja je nastala 1820. oko Crkve Svetog Đorđa doseljavanjem bogatih srpskih trgovaca iz Hercegovine, ali čak i to nastoje preimenovati u ’varoš’, tu celu zaštićenu oblast sa ukupno 45 objekata naprednog građanskog društva iz 19 veka. Službenici u komisiji su svojevremeno pripremili odluku o proglašenju kuće Krsmanovića kao zaštićenog objekta pod nazivom ’turski konzulat’ i izbrisali svu srpsku zaostavštinu iz obrazloženja. Neprestano nam dolaze ideološki predlozi odluka”, ispričala je Ošap Gaćanović.
Srpske crkve bi da prikažu kao jeretičke i bogumilske
Ošap Gaćanović je navela da se istorija nastoji prevrednovati i kod stećaka u Nevesinju. „Kolega je radio te stećke, ali sam zapazila da za period srednjeg veka nedostaju opisi. Pozivao se na neke naučne izvore, tvrdeći da su to jeretički stećci. Kada sam otvorila izvore na koje se pozivao, našla sam njegove rečenice, ali su izostavljeni delovi da su u periodu nastanka stećaka tu vladali Nemanjići i da je to bio deo Humske države, kao i to da je tu vladao Rastko Nemanjić. Postoje kredibilni istraživači koji su jasno ukazali na to da u stećcima nema ništa jeretičko, da su prepleti na njima isti kao u Ohridu, Nikšiću i da su pravoslavni, ali sve se to briše, a nekropola pokušava proglasiti jeretičkom. U pozadini je samo nastavak ideološkog inženjeringa i pravljenja neke bosanske nacije nastale na temelju tobož jeretičke, to jest bogumilske zajednice”, ispričala je Ošap Gaćanović. Ona kaže da je nauka nedvosmisleno potvrdila da je ćirilicu u Bosnu, uzimajući nemanjićku krunu, doneo Tvrtko sa svojim pisarima iz dvora Nemanjića, ali se, ipak, od strane Sarajeva insistira na navodno zasebnoj bosanskoj ćirilici, što su teorije koje su potpuno raspršene sredinom minulog veka. „Svi znamo da se radi o srpskoj srednjovekovnoj redakciji, pismu koje se koristilo na dvoru Nemanjića i da je ta ćirilica ista kao na svim stećcima u Srbiji, Dalmaciji i delovima Hrvatske do koje sežu stećci, ali ne prestaju nastojanja da se pokaže da je to drugačije pismo od srpske ćirilice. Sve je to kontinuitet koji vidimo i na primeru „Krsmanovića kuće”, istakla je Ošap Gaćanović. Ona kaže da to ponekad poprima bizarne primere, kao što su pokušali da za manastir Zavala i Crkvu Svete Petke u Hercegovini „objasne” da je nastala na osnovu jeretičkog praznovanja ‒ petka.
„Reč je o manastiru SPC za koji imamo presudu iz doba Turaka da pripada manastiru Zavala, ako je to uopšte potrebno ikom razumnom dokazivati. Ali kroz rad komisije pokušavaju da provuku apsurdne teze kako bi sledećim generacijama ostavili neki trag da je pravoslavna imovina navodno bila jeretička, kao što su pokušavali sa Čajničkim jevanđeljem koje prikazuju kao spis navodno bosanske provenijencije. Sve što pokušavaju nisu bezazlene namere”, istakla je Ošap Gaćanović.
(politika.rs)
