Тројица брчака који су од Владе Брчко дистрикта БиХ прије 13 година купили парцелу од 330 метара квадратних за 1.524.000 КМ још не могу да добију грађевинску дозволу.
Простор некадашњег „Драгстора“ Живан Илић, Драган Томић и Ацо Ристанић купили су на лицитацији у фебруару 2008. године. Од тог дана траје њихова безуспјешна борба са администрацијом.
У купопродајном уговору брчанска Влада обавезала се да ће издати потребне папире. Слијед догађаја, међутим, показао је да то Влада дистрикта не жели да испуни.
Изгледа да је „дјевојка била обећана“ неком другом. Када се намјере „дубоке државе“ нису оствариле, кренула је опструкција.
Купопродјани уговор је потписан пет мјесеци након лицитације. Урбанистичка сагласност је вриједила годину дана. Тадашња владајућа гарнитура у вријеме Мирсада Ђапе није жељела да изда грађевинску дозволу. Чекало се да у марту мјесецу 2009. године истекне регулациони план. То се и десило.
Нико не зна када ће се овај простор бити приведен намјени. Озбиљно нарушава изглед шеталишта. Сада ће о свему одлучивати два правна лица. Борба између Одјељења за просторно планирање и Завода за изградњу града. Ко је о надлежан у вези градског грађевинског земљишта. Кажу да се озбиљно „гужва”.
Локална власт не може да усвоји потребне регулационе планове. Тако ће питање издавања грађевинске дозволе бити онемогућено у недоглед. Изузев у посебним случајевима. Који се на бх. просторима заврше, свима нама, опробаним методама.
Кажу да се у све умијешао национ. Озбиљније од национа се упире прст у значајну додату вриједност која се из тога може извући.
У међувремену, много тога се промијенило. Један од купаца је свој удио продао. Тадашња гарнитура је незаконито изузела 30 метара квадратних од продатог простора за уређење пјешачке зоне без плаћања власницима. Власт је такође одбила да врати новац купцима простора уз законску камату. То су власници плаца тражили кроз тужбу.
О свему је правосуђе у БиХ расправљало. Одбацило тужбе купаца простора.
Уговором се купац обавезао да мора порушити простор бившег Драгстора. И од тада овај простор представља ругло у центру града. Да нису рушили власници су од издавања пословног простора квадратни до сада могли зарадити више од 1,4 милиона марака. 156 мјесеци је прошло од куповине.
За ову ујдурму нашло би се објашњење да је ријеч о туђем земљишту. Како је ријеч плацу који је продао Дистрикт, логичног објашњења нема. Сад можемо повјеровати да је 13. заиста несрећан број.
Ко зна. Можда је у све уграђена „наруквица“ на којој је угравиран натпис:
„ОВОЈ ТРОЈИЦИ НЕ ДОЗВОЛИТИ ГРАДЊУ БЕЗ ДОБРЕ (У)ЦЈЕНЕ.“
Б.Ч.
