Поводом обиљежавања 150 година доласка сестара милосрдница у Босну и Херцеговину градоначелник Брчко дистрикта БиХ Есед Кадрић је јуче свечано отворио изложбу „Сестре милосрднице у Брчком 1886-1984“ и презентацију монографије „Дружба сестара милосрдница св. Винка Паулског у Брчком“, коју су организовали Служба за архив, Одјељење за јавни регистар Владе Брчко дистрикта БиХ и ХКД „Напредак” Брчко.
У изложбеном салону Градске вијећнице у Брчком изложба је представљена хронолошки и прати рад дружбе у свом вишедеценијском васпитно-образовном и здравственом дјеловању у Брчком.
Градоначелник дистрикта Брчко Есед Кадрић истакао је да је неизмјерно захвалан што институције могу учествовати у овом племенитом пројекту реафирмације свега што су учиниле сестре милосрднице кроз један историјски период у овоме граду на пољу образовања, лијечења или подршке лијечењу у брчанској Болници.
„Не смијемо дозволити да се то тек тако заборави и било би добро обновити рад сестара у Брчком. Из позиције представника институција даћу максималан допринос да им дамо прилику да наставе своју племениту мисију како бисмо им се одужили за све што су учиниле за нашу заједницу и генерације прије нас“, истакао је градоначелник.
Сестра Мирослава Брадица, врховна поглаварица Дружбе сестара милосрдница из Загреба рекла је да је данашња излоба неизмјерно велика радост.
„Видим да је дјеловање наших сестара оставло дубок траг у народу. Увијек се поново желимо вратити тамо гдје смо дјеловале и наставити своје дјело. Колико је то могуће показаће вријеме али жеља и воља постоји“, истакла је сестра Мирослава Брадица.
Сестра Марија Јулијана Ђаковић, провинцијална поглаварица у БиХ истакла је да је њена велика жеља да једног дана школа поново заживи у Брчком.
„И онда кад се човјек не сналази и иде му криво мислим да Бог то води и има свој разлог. Ми то прихватамо и вјерујемо да ће нас из тога извући“, поручила је сестра Марија Јулијана Ђаковић.
Ћазим Суљевић, шеф брчанске Службе за архив истакао је да је дуго рађено на прикупљању архивске грађе и њеној обради.
„Пронашли смо на срећу сачувану грађу у Архиву сестара милосрдница у Загребу тако и у државном Архиву Републике Хрватске. Наставићемо сарадњу са другим националним културним друштвима и на тај начин се интегрисати у културни систем наше заједнице“, додао је Суљевић.
Подсјећамо да по оснивању брчанске филијале 1886. сестре првобитно дјелују у Дјевојачкој основној пучкој школи. Године 1896. основан је у оквиру основне школе конвикт за дјевојчице из сусједних мјеста, а 1889. године дјечије забавиште за дјецу предшколске доби. Виша дјевојачка школа отпочела је свој рад 1912. године, а школске 1919/20. у сестринску основну школу полазе и мушка дјеца, те је она претворена у мјешовиту основну школу. По промјени назива, Виша дјевојачка школа је од 1924. радила као Грађанска школа, све до 1934. године када је затворена. Иако је грађанска школа затворена, основна пучка школа успјешно је радила све до краја Другог свјетског рата, 1945., када су укинуте све вјерске школе на подручју БиХ. Сестре су здравствени рад отпочеле у болници 1939. године. Рад сестара настављен је све до 1974. када је посљедња сестра, запослена у градској болници, отишла у пензију.
