У посљедњих пет година у Босни и Херцеговини се развело око три хиљаде брачних парова, подаци су Агенције за статистику БиХ. Разлога је много, али недовољно се струка бави посљедицама овог озбиљног друштвеног проблема. Подаци су поражавајући и за Брчко дистрикт.
Брчко дистрикт не заостаје много од остатка БиХ када су у питању разводи бракова. Након пандемије коронавируса, овај негативни друштвени тренд наставља расти.
Брчански правник Мирза Фазлић сусретао се с бројним случајевима развода:
„Говоримо о Федерацији, када се једном родитељу додијели дијете, други има право да га виђа и судском пресудом у поступку се одлучује о терминима виђања дјетета. Овдје у Брчком је нешто другачија пракса. Овдје суд одлучује о разводу брака, повјери дјеце, а о виђању дјеце одлучује орган старатељства, односно центар за социјални рад.“
Најчешћи узроци развода су економске природе, уз које се обично вежу и бројни други проблеми. Такође, начин на који функционише савремено друштво, не погодује очувању породичних вриједности.
Док се већина људи фокусира на узроке овог проблема, кренувши од самих родитеља који су неријетко веома себични у оваквим ситуацијама, мало ко размишља о будућности дјетета те шта је потребно да би се извукло из такве ситуације.
„Дјеца највише испаштају, посебно уколико се деси високоризични развод, а то је кад се родитељи разводе када нестане љубави, а појави се мржња. Кад имамо равнодушност, то већ није толики проблем. А уколико родитељи почну да осјећају мржњу једно према другом, то је велики проблем и та мржња се преноси на дијете”, појашњава Весна Зекић, психолог из Брчког.
Стручњаци из области психологије упозоравају да приликом развода, посебно оних бракова гдје има и дјеце, нема побједника те да таква трауматична животна искуства остављају некада и трајне посљедице на оне најмлађе.
„Таква дјеца често израстају у несигурне људе, који касније улазе у несигурне партнерске односе чији се бракови често завршавају разводом. Та дјеца обично имају стратегију рјешавања проблема кроз агресију, зато што су то видјели код родитеља. Тај први образац који развију с родитељима касније кроз читав живот преносе”, додаје Зекић.
Када се развод брака деси, потребно је да родитељи и остали чланови породице посебну пажњу обрате на дјецу, разговарају са њима, не допуштају им да се повлаче у себе. Такођер, у ситуацијама када је видљиво да дијете тешко подноси новонасталу ситуацију, препоручује се и разговор са стручним особама. Поручују, можда некада не можемо спријечити да се брак уруши, али итекако можемо предузети све превентивне радње да то не утјече у великој мјери на дијете које може бити колатерална штета лошег брака и још горег развода.
(federalna.ba)
