Сутра, 18. новембра, почињу 38. Сусрети позоришта/казалишта Босне и Херцеговине у Брчко дистрикту, који се ове године одржавају под мотом „Редатељско маштање бољег свијета“, а који ће трајати до 26. новембра 2021. године.
Овогодишње сусрете отвара представа “Усидрене” Хрватског народног казалишта из Сплита.
Представа је рађена по тексту Елвиса Бошњака, режију потписује Анастасија Јанковска, а улоге тумаче Давор Јурешко, Ања Шоваговић Деспот, Сњежана Синовчић Шишков, Горан Марковић, Мартина Чвек, Марушка Арас и Катарина Ромац.
Смјештене, прије свега дијалекталним говором, у једно средњодалматинско, но истовремено и било које острво, „Усидрене“ доносе читав дијапазон различитих, комплексних односа, међу којима се издваја главни лик Јаковице, коју је живот у малој патријархалној средини огрубио и осушио од сваке емоције
Један оток и једна жена…
“Сматрам да сваки писац има неко своје послање, неку судбину коју треба реализирати. Код мене се у једном тренутку појавила потреба да као писац вратим дуг матери Далмацији. Зато сам знао да ћу, након драма Носи нас ријека и Кашета брокава, написати текст о отоку. Чекао сам дуго да напишем тај текст, јер га се не може писати из главе већ га треба писати срцем. Ми, у нашим урбаним животима, често нисмо свјесни судбине отока. Доживљавамо их као мјесто релаксације и одмора, можда као мјесто на којему ћемо уживати у мировини. Но, оно што је још јако живо, а можда нас управо напушта, тисућљетна је судбина отока као мјеста неизмјерне патње које су тамошњи људи проживјели. Та патња нас је свих, и у Загори и на отоцима, изградила. Бирајући у мору могућих тема о отоку изабрао сам то епско чекање које се догађало педесетих и шездесетих година прошлог стољећа; вријеме у којем су се мушкарци, мужеви и очеви који су отишли у прекоморске земље прије Другог свјетског рата, враћали дома након тридесет, па и четрдесет година. Све те жене – које тако дуго нису видјеле своје мужеве и с дјецом која у неким случајевима властите очеве нису видјела никад – отварале су им врата. У средишту моје драме једна је жена која учини другачије. Она одбија тек тако пустити мужа повратника натраг у свој живот”, описао је овај комад његов аутор, Елвис Бошњак.
