Рукометни клуб “Локомотива” налази се у најтежој ситуацији од љета 2001. године када се дио играча заједно са Гораном Васићем, тадашњим тренером пионира, одвојио од Јединства и формирао нови клуб.
Како се прича у брчанскима спортским круговима, незадовољство због неисплаћених примања у Локомотиви дуго је тињало. Ескалирало је након суботњег пораза од Извиђача.
Први је ногу “повукао” пивот Горан Ристовић. Он се већ вратио у Чачак. Спасоје Пекић је одлучио такође да више не наступа за овај клуб. Исто се понио и Александар Ђуркић, легендарни пивот Локоса.
Ако се томе дода да је други голман, млађани Рикановић, већ отпутовао у Катар гдје ће наставити каријеру, те суперталетовани Ђорђевић који је повријеђен, онда стручни штаб има заиста превише брига а премало простора да нешто више очекује од екипе.
У Брчком се поодавно шушкало да руководство Локомотиве неће успјети да оправда прошлогодишњи грант од преко 200.000 конвертибилних марака. Те гласине су се изгледа обистиниле.
Јер, како незванично сазнајемо у Пододјељењу за спорт у брчанској Влади, због низа неправилности у правдању претходног, захтјев РК Локомотиве за исплату новог гранта, нису могли да пусте у даљу процедуру.
Овој спортској сапуници се још не назире крај. Лични ћар, сујете, непровођење закона, разне сумње, све ће то нажалост, нанијети огромну штету рукометном спорту у Брчком. И пукло је преко леђа младих рукометаша, најмање одговорних за овакво стање.
У цијелој причи додатну пометњу стварају људи из руководства Клуба. Двоје челних су због сукоба интереса поднијели оставку, али и даље одлучују о свему па и о трошењу новца.
Сви спортски радници са којима смо причали говоре како је руковођење клубом прави рударски посао. Чуде се зашто људи који то не могу да чине у пуном капацитету, сами себи стављају беспотребни терет на леђа. Према њиховом мишљењу једино здраворазумско објашњење лежи у њиховом “чудноватом” интересу.
Примјер Локомотиве и њиховог посртања требало би да укаже локалној власти да под хитно измијени Закон о удружењима грађана. По садашњем Закону довољне су три особе да се клуб региструје у Суду. И они су истовремено Скупштина и руководство тог Удружења.
Чак постоје случајеви да су оснивачи сличног Удружења чланови једне породице.
Надзор над радом тих веома важних друштвено-спортских асоцијација кроз учешће људи које би у управе клубова делегирала локална заједница, апсолутно је изостао.
Широм свијета правило је да се пита онај ко плаћа. У Брчком се највеће суме новца за функционисање свих невладиних и спортских организација обезбјеђују из буџетских средстава. А Брчко без измјена законских прописа неће моћи да контролише потрошњу.
Да је постојала озбиљнија контрола вјерујемо да РК Локомотива не би дошла у ову позицију. Према новцу би се актери ове приче односили савјесније и пажњом доброг домаћина.
Овако све је препуштено чистом волунтаризму. И политичкој подршци. Како трошење народног новца, тако и контрола над тим процесом.
Đ.R.
