Лицемјерју нема краја. Пресуђени ратни злочинац се велича као херој.
То су својим саопштењем поводом смрти ратног злочинца Менсура Ђакића, ратног команданта у 108. ХВО бригади казали и чланови више Удружења демобилисаних бораца тзв. Армије БиХ из Брчког.
Позивајући се на његову “храброст” они у саопштењу наглашавају како је “његова душа уморена неправдом”.
А та неправда се тицала “ослобађања” Буквика 14. и 15. септембра 1992. године од Срба који су ту стотинама година живјели. Тада су војници под командом у затвору преминулог ратног злочинца Ђакића за два дана ублили 26 мјештана Буквика, Буковца и Витановића српске националности. Међу убијеним Србима било је неколико старица од 80 година, више инвалидних и рањених лица и пар старијих женских особа.
Посљедице његове и храбрости бораца којима је командовао су још увијек непронађени посмртни остаци убијених Срба из Буквика.
Казна од осам година затвора за злочине по командној одговорности и овај чин његовог величања од стране ратних другова показује да ни једна пресуда било ког Суда за дешавања на простору БиХ током несрећних сукоба 90-тих година прошлог вијека неће моћи затамнити чињеницу да је по сриједи био грађански рат.
То нам говори да у БиХ постоје три истине, да смо дубоко подијељено друштво и без скорих изгледа за приближавање ставова.
Удружење породица погинулих бораца РС Брчко
Удружење РВИ 1991. године РС Брчко
Удружење ветерана Борачка организација РС Брчко
