Безбели да је најтеже спортским раднициима. Они су остали без средстава , без ордења, без почасти и признања.
Спортисти који лију зној и који се надају да ће остварити добре резултате, остали су, због обећања ови првих, без зарађених и обећаних плата. Без стипендија, без средстава за нормалан живот.
И то је задесило брчанску јавност. Догодио се случај „Грантови“.
Дуго најављивана борба против криминала у трошењу јавног новца у Брчком, изгледа да је почела.
О промјени у додјели фамозних „грантова“ своје ставове изрекли су прије три године одговорни у Правобранилаштву. Супервизор Скенлан стално је охрабривао надлежне да се обрачунају са „Звјездама гранта“.
Тако су медији назвали посланике који су капом, а више шаком, по њима знаним критеријима дијелили, новце.
Примаоци „грантова“, на регистрацији у брчанском Суду, челници спортских клубова свикли да само формално правдају добијене грантове, и тако су учинили и у прошлој години. Али, не лези враже.
Комисија која је провјеравала трошење грантова, није жељела да формално стави потпис на понуђене извјештаје. Мало се заинтересовали како се троше народни новци.
И десио се случај „Грантови“. Нису хтјели да својим потписима покрију уочене незаконитости.
Вијест да правдање „грантова“ није прихваћено, у Брчком је одјекнула јаче од предновогодишњег договора о формирању власти.
Разлетјели су се емисари по партијским канцеларијама. Управо тамо гдје су ранијих година добијали „бефел“ да је трошење грантова у реду. Онда су се усијали телефони.
Само шифровани, најмодернији мобители. Али узалуд. „Пара нејма“ што би у оном скечу у Топ листи надреалиста, рекао Ченга.
Градом су се узвртиле делегације. Позивале на националне интересе. На рођачке и кумовске, партијске везе. На договорене проценте. (Свака случајност са хапшењем бившег посланика пред хотелом „Јелена“ је случајна).
Нико више није смио да на себе преузме одговорност и каже одлучујуће ДА „грантовима“. Само су спортистима продавали „МАГЛУ“. Да ће с Деда Мразом стићи обећани новац.
Деда Мраз није дошао, јер нема снијега. Ирваси нису могли да возе санке. Довољно су насанкани бројни спортисти од челника клубова, па није ред да се насанка и Деда Мраз.
Челници не воле санке. Оно воле клизање. Праве двоструки аксл.. Какву бахатост и осјећај недодирљивости су појединци из Клубова показивали говоре незванични подаци. Неки су од око 150.000 КМ грантовског новца законито оправдали само 15.000 км???????
До јуче слављени, грантовима обасипани челници клубова, одједном су заћутали. Али се нису склонили . Напротив.
ОПТУЖУЈУ друге за своја непочинства. Слично као и њихови политички покровитељи.
Мада ови потоњи перу руке. Све се узврпољило.
Док Брчко годишње за спорт издваја преко 1,8 милиона КМ, спорт се због „спортских работника“ налази у стању клиничке смрти. И то у локалној заједници која има годишњи буџет од четврт милијарде КМ. Негдје је наступио „курцслуш“.
Уколико спорт без гласа оде у вјечна ловишта, биће то невиђена срамота.
Садашње и будуће генерације спортиста дуго ће призивати „Манитуа“. С нагласком на његове надлежности за законито функционисање СПОРТА.
К.С.
