Некадашњи рукометаши Јединства, који су непосредно након ратних 90-тих обновили мушки рукомет у Брчком, по 10. јубиларни пут окупили су се данас на Блатуши, тамо гдје су сви они научили прве рукометне потезе, и одиграли ревијални утакмицу.
Некадашњи десетогодишњаци који су у октобру 1996. кренули да уче и играју рукомет, данас су породични и успјешни људи. Они су адвокати, инжењери, професори, менаџери, приватни бизнисмени вриједни и угледни грађани, родитељи.
Неки су своје потомке већ усмјерили на рукомет да наставе породичну традицију, да продуже гдје су им очеви стали.
Из Београда је дошао Стефан, из Новог Сада Спасоје, дочекали су их Дражен и Никола, Мунћан,Маројевић, Дачић,Тихо, Макс, Деба, Роби, Мишо, Грга, Профа, Поп, Цоле, Ђено и капитен Владо.
Са трибина су их поред тренера Стевановића, храбриле супруге са дјецом да издрже барем по који напад.
Судија Пекић био је врло толерантан кад су измјене у питању, али и техничке грешке, којих је било поприлично.
Осим подсећања на неке млађе дане, мање килограма и више кондиције, дружење некадашњих рукометаша Јединства била је прилика да се покаже рукометни ентузијазам који их је красио цијеле њихове каријере.
Иако није било важно, тек да забиљежимо да је након 40 тешких и неизвјесних минута резултат био неријешен 22:22.
Традиционални сусрет рукометаша Јединства завршен је дружењем до касно у ноћ.
