Протеклог петка Клуб љубитеља природе Брчко је организовао заједнички састанак свих релевантних институција Брчко дистрикта по питању проблема паса луталица.
Био је ово повод да о проблему паса луталица поразговарамо са предсједником Клуба љубитеља природе, те сазнамо детаље рјешења које они нуде.
нула49: На вашој страници, али и у медијима, имали смо прилике да видимо да сте прошле седмице организовали састанак са представницима институција којих се тиче проблем паса луталица. О чему се тачно ради?
Дамјан Дунџић: Прошлог петка смо организовали заједнички састанак свих са којима смо раније имали посебне састанке, а све као дио активности са циљем иницирања креирања системског рјешења проблема паса луталица.
У другој половини прошле године имали смо низ састанака са представницима Ветеринарске станице, Полиције, Инспектората, ЈП Комуналног, те смо се сада одлучили да их све заједно окупимо и отворено попричамо о овом дугогодишњем проблему. Нисмо хтјели да састанак буде отворен за јавност, да не би отишао у другом правцу од онога у коме смо планирали да се крећемо, те могу рећи да смо успјели да помакнемо ово питање са мртве тачке.
Од представника Полицје чули смо да су они затрпани позивима и пријавама становништва, иако је рјешавање овог проблема у надлежности неких других институција.
Од представника Пододјељења за ветеринарство и саме Ветеринарске станице чули смо све о историјату проблема, почевши још од фамозне Арке, преко проблема са сточним јамама и проблемом спалионице, а од представника ЈП Комунално сличну причу из другог угла.
н49: Шта сте закључили након састанка?
ДД: Током састанка смо схватили да сви од надлежних, изузев Полиције коју морамо да издвојимо, јер они иницијално ни нису надлежни за рјешавање овог проблема, покушавају да оправдају дугогодишња нечињења мањком капацитета у азилу, непостојањем локација за сточне јаме, те нерадом спалионице која је, напомињемо ово ради јавности, набављена и плаћена преко 300.000 КМ, али никада није упаљена, осим накратко током пантемије, када је било то неко вандредно стање када је иначе све дозвољено зарад очувања здравља. И некако имам утисак да сви једва чекају да наиђу на неку препреку, те да уопште не покушавају да је ријеше, јер сам сигуран да су ово проблеми који су јако лако рјешиви, само морамо да инсистирамо на примјени и провођењу законских рјешења која су на снази у читавој БиХ.
Можда и није тако, али како да објаснимо чињеницу да се по том питању ништа не ради. Ево нпр. поменули смо на састанку неколико рјешења која би уредила ову област и на сваки наш приједлог наишли смо на неки одговор у виду изговора зашто се то не може урадити, а у свему се политика гледа као кочница јер не постоји могућност договора ни око чега што је по њиховом мишљењу круцијално за рјешавање овог проблема, а првенствено мисле на сточне јаме и спалионицу…
Ми бисмо да напоменемо да ми не видимо рјешење у покретању спалионице и сточних јама, јер ту рјешавамо посљедицу, али не и узрок. У том случају би се наставила пракса хватања и успављивања паса луталица, а не би се ријешио узрок саме појаве тих паса на улицама. Ми сматрамо да се мора порадити на кажњавању људи који се не понашају у складу са законом, а посебно мислимо на обавезу чиповања паса. У том случају би се само прави љубитељи животиња одлучили на држање паса као кућних љубимаца, те би већина власничких паса била заведена у регистар на нивоу БИХ, а када је то тако онда је врло лако наћи власника псима на улицама, те власнике кажњавати због немара и избацивања паса на улице, тј. због неодговорног држања животиња.
Када би се прочуло да je неколико људи ригорозно кажњено, друга би прича била.
Поред тога, сматрамо да је врло битно да медији шире причу о обавезним нормама, да до људи допре информација да је држање паса праћено неким обавезама, те да слиједе санкције за оне који се не поштују у складу са обавезујућим нормама.
Сматрамо да се треба порадити и на промоцији кастрације/стерилизације као најхуманијег вида борбе за смањење броја луталица, и то понајвише кроз смањење нежељених легала који масовно завршавају на улицама и из којих се касније множе нове луталицe, те ту нема краја. Сматрамо да је сасвим нормално да се једном седмично, у склопу образовања ветеринарских техничара организују стерилизације паса, што власничких, што квартовских – паса који мирно живе у насељима те чијом кастрацијом би се преверинара нежељена легла.
Замислите само колико има квартовских куја по насељима, чијом стерилизацијом би се смањио број кучића. Узмите само примјер насеља Ријеке, гдје постоји један чопор који сваке године на свијет донесе десетине нових паса, а када би се женке стерилисале и вратиле у насеље, нормално и мирно би живјеле до краја живота, те не би било репродукције. Тај приједлог стерилизација у склопу образовања ветеринарских техничара је наишао на одговор у смислу да је то немогуће јер Ветеринарска станица није установа која може пружити такве образовне услуге, те да би се морало порадити на неким промјенама у самим актима Ветеринарске станице да би то било могуће. Е, па зашто је то немогуће промијенити…
Замислите када би се сваке године могло бесплатно стерилисати педесетак паса, колико би то допринијело смањењу броја луталица на улицама.
н49: Након састанка, мислите ли да ће све договорено, ако је ишта договорено, остати мртво слово на папиру?
ДД: договорено је да се одради анкетирање власника паса по насељима, те да се обиђе неколико насеља, попишу власници и њихови пси, те да се тај списак достави ветеринарској која ће да провјери чиповања и остале обавезне ветеринаске захвате.
Онима који су се оглушили о закон, те нису испоштовали законске обавезе, дао би се рок од 15 дана, те би се након тога радила ревизија и кажњавали они који ни у том року нису чиповали своје псе. То би требало да се медијски испрати, како би народ схватио да се мора одговорније понашати о својим псима…
Ми мислимо да ову активност морају обавити надлежне институције, а не нека удружења грађана, јер је упитно на какве ћемо реакције наићи по селима и насељима обављајући посао за који нисмо надлежни, а опет бисмо и да напоменемо да нам није проблем да то урадимо ако бисмо добили дозволу од стране надлежних.
Поред тога договорили смо се да истражимо докле је дошло питање око спалионице јер смо добили информацију да је захтјев за локацијске упућен још у 11. мјесецу прошле године.
Како смо закључили да и о овом питању одлучује политика, те да се и луталице морају подијелити по принципу 4-4-2 или 2-2-1, да се мало на крају и нашалимо.
Ми ћемо наставити у овом смијеру и након имплементације овог пројекта који је финансиран од стране Одјељења за стручне и административне послове, а чија имплементација је почела почетком седмог мјесеца прошле године, те смо имали паузу од два мјесеца у предизборноми постизборном периоду јер нисмо жељели да наше активности прођу неопажено због агресивног маркетинга политичких страна у том периоду који би народски речено “појео” наше вијести, наставили смо у новембру кроз организовање уличне акције, подлеју материјала заинтересованим грађанима и лијепљењем информативних плаката широм Брчког.
Наредне седмице ћемо поновити лијепљење плаката по Брчком, претежно мислимо на рурална подручја, те вјерујемо да ће све то, уз медијске објаве допринијети бољем стању у овој области.
На крају бисмо да напоменемо да је најбитнији искрен став надлежних и жеља да се овај проблем ријеши јер је то врло једноставно уз услов да се хоће.
Дакле, да закључимо:
Мора се народ понашати у складу са законом, те оне који то не чине мора се кажњавати, јер је код нас у БиХ репресија најбоља превентива.
Мора се почети са промоцијом кастрација/стерилизација, те увести те захвате у образовни систем у склопу образовања ветеринарских техничара, и те захвате радити на седмичном нивоу за педесетак паса годишње.
Мора се наравно порадити и на ослобађању капацитета у азилу, али сматрамо да је прече порадити на рјешавању узрока ових свих проблема, а да ће самим тим и посљедице бити мање.
н49: Имате ли шта да кажете за крај, порука за власнике?
ДД: Ове активности су организоване под слоганом “Одговоран власник”, те бих тиме и да завршим… Одговорност није избор већ обавеза!
За недоговрне слиједе санкције, али се мора порадити и на пооштравању казнене политике, јер је смијешна казна од 30 КМ колико је тренутно прописано законом, између осталог.
