Мудрост непознатог аутора “Статистика је као бикини – много тога открива, али ништа не показује” још једном се показала тачном. Просјечна плата у Брчко дистрикту изности 835 КМ.
Агенција за статистику БиХ објавила је податке закључно са крајем августа ове године. Статистика каже да је у том периоду у Брчком било 17.300 запослених и око 11.200 незапослених особа. Просјечна плата запосленик износила је 835 КМ, а нимало изненађујуће најбољи просјек имали су запосленици у јавној управи, образовању и здравству.
И док је некада можда и вриједило да становници Дистрикта живе боље од становника ентитета, најновији статистички подаци показују сурову истину: Брчаци имају просјечну плату једнаку као и запослени у Републици Српској, а за читавих 40 КМ мању него запослени у Федерацији БиХ.
О томе како би ова статистика изгледала када би се из рачунице изузеле буџетске плате не вриједи ни говорити.
Рецимо само то да је нето просјек плата у јавној управи Дистрикта 1.340 КМ, што је за неких 500 КМ више од укупног просјека.
Наш просјек значајно “ваде” и запосленици у здравству и социјалној заштити, гдје је просјек око 1.300 КМ, а слиједе запослени у електродистрибуцији са просјеком од око 1.240 КМ, образовање са 1.220 КМ, те запосленици банкарског и сектора осигурања са просјеком од око 1.150 КМ.
Већ традиционално најслабије су плаћени радници у грађевинарству, угоститељству и трговини, па њихова просјечна плата изности око 500КМ.
Када је незапосленост у питању, ситуација у статистици се поправља, али не запошљавањем, већ одласком младих. У Брчко дистрикту је с крајем августа било запослено око 17.300 особа, а незапослено око 11.200. Највише је незапослених са средњом стручном спремом, мада није занемарљив број ни оних са факултетским дипломама.
Пензионера је тек нешто више од незапослених – око 11.300, а њихова просјечна мјесечна примања зависе од ентитетског фонда коме припадају. Они који пензију примају из Републике Српске просјечно имају око 320 КМ, док они које исплаћује ПИО Федерације БиХ “пролазе” за 15-ак марака боље.
Што се потрошачке корпе тиче, њу нико више и не рачуна. Уз скоро свакодневни пораст цијена, смањивање грамаже производа или неког од безброј других начина стварања илузије да цијене не расту, заиста је јако тешко израчунати колико новца је потребно просјечној породици за пуко преживљавање.
Зашто су аутобуси пуни у једном смјеру, када нам је статистика овако добра?
(nula49.com)
