Ових дана навршило се равно стодесет (110) година од почетка парламентаризма у Босни и Херцеговини.
Први Сабор, који је изабран 1910. године, отпочео је своја засједања у Сарајеву. Брчко је у том сабору имало свог представника (саборника) изабраног на непосредним изборима почетком те године.
Данас нико у овом граду не зна његово име, нема улицу у овом граду, нити нека установа носи његово име. А, требало би.
Требало би да га се сјећамо јер је у сваком погледу био “формат” достојан да будемо поносни на њега. Звао се АЛЕКСАНДАР П. БАБИЋ и био је љекар по професији.
Рођен је у Градачцу 1879. године, у трговачкој породици Петра Бабића. Промовисан је за доктора у Бечу 1906. године и шест година је обављао љекарску праксу у Брчком.
Као члан Српске Народне Организације (тадашња форма политичког организовања у Босни и Херцеговини), кандидован је за Сабор и забран убедљивом већином за територију котара Брчко и Градачац.
Рад Сабора је прекинуо Велики рат али је доктор Бабић остао врло активан у професионалном, друштвеном и политичком животу Босне и Херцеговине све до изненадна смрти 1935. године.
Постигао је Александар Бабић још много тога за живота. Испред Српске заједнице је, почетком новембра 1918. године поздравио команданта 14. пука српске војске, потпуковника Живана Ранковића приликом уласка ове јединице у Сарајево. То је уједно била и добродошлица побједничкој војсци.
Био је ожењен ћерком Пере Тодоровића, такође саборнка поменутог Сабора и имао је сина Бранка
Активно је подржавао рад “Просвјете”, а фотографија коју видите управо је из “Просвјетиног” календара за једну од нових година.
Бабић је био и оснивач и члан Ауто клуба СХС и Мотоциклистичког клуба, као и коњичког клуба у Сарајеву.
1931. године приложио је 5.000 динара за изградњу храма Светог Саве у Београду, а био је и члан Ротари клуба.
Брчко нема превише оваквих личности и не би требало да их лако заборавља.
(Спасоје Р. Радоњић/nula49.com)
