Обзирна је ова наша власт. Узима све у обзир. Највише личне интересе. И то претежито оне финанцијске.
Мјестимично се наслоне на лактове са главом међу длановима па почну мудровати.
Занесу се толико да својом несвакидашњом објавом, нападају законе које су, види јада, сами доносили. Тако је било на задњој сједници најскупље брчанске причаонице.
Жал појединих спортских радника због кључа на државној каси, ублажили су одлуком да формирају комисију.
Она би требала да поново размотри захтјеве за додјелу грантова.
Као да ова власт нема Апелациону комисију, којој су се могли жалити. А нису. Знају тражиоци грантова да су “звјезде гранта” емотивно везани за њих. Лакше ће са посланицима изаћи на крај. Пред Апелационом комисијом, мора се мало правних аргумената изнијети. Они таквих агрумената немају. Једноствано, новац су противно прописима трошили.
Сад би посланици да гласове на новембарским изборима надомјесте. Комисијски. Унаточ податку да је велики број клубова задовољење финансијских апетита затражио на Суду у Брчком.
Какав Суд, какви бакрачи. Ми смо обећали новац, ми ћемо га ком(и)шијски подијелити. Ако немамо имунитет на корону, имамо у Скупштини. Може нам се, а хоћемо. Има нас у тим причама. То су “наши”. Кад има “наших” нека и “њихових”.Каса је и наша и њихова.
Договор је заједнички, једногласан. Позициони.
Најгори је онај што ћути. Ево већ 20 година. Требало би да се огласи. Макар се прогласио ненадлежним. Тужиоцем га зову.
Ј.Б.З.
