Данас је Пету основну школу обавила туга. Уздахе, јецаје, бол за колегом, пријатељем нико није могао сакрити.
У невјерици, шоку пуна су уста свима доброг Јаска. Још те видимо корачаш ходницима своје школе, успут покоју шалу збијеш на свој рачун. Увијек с осмијехом, топлином, пун животу и позитивне енергије којом си нас све обавијао.
Ти никада нећеш отићи, јер о теби ћемо причати ми, твоји ученици ,колеге, пријатељи.
И као што наша колегица Азра Имамовић написа: “Драги наш друже. Сада када путујеш на неки бољи свијет, ми и даље чујемо звуке твоје хармонике. Увијек ћеш бити са нама и у нашим срцима.”
Остала је твоја пахуљица Ајла и љубав твоја Алма да нас вјечно сјећају на тебе, на љубав коју си им пружао сваки дан. Нека ти је вјечни рахмет колега, пријатељу, друже наш.
Уз посљедњи поздрав твог Ардина: “Да свијет не можеш пјесмом спасити добри мој мада имао си покушаја. Нека ти је вјечни рахмет друже мој… Па да затегнемо некад опет ону ‘Очи једне жене’ тамо на вјечном свијету.”
Нек ти Алах Узвишени учини кабур пространим и свијетлим а боравак у њему учини комотним. Нек ти из Милости Своје добра дјела твоја укабули а остала опрости. Нека мелеци Алаховом Вољом твоје име упишу у Illijjun, и нека ти Његовим наређењем џенетску одјећу обуку! Amin ja Er-rhamerahimin!
ТВОЈ КОЛЕКТИВ ПЕТЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
