Ово је једно од најчешћих животних питања на које често немамо одговор. Постављају га себи све генерације, а посебно млади и посебно у нашој земљи и земљама из нашег окружења, али и у свим другим економски сиромашним земљама свијета. Млади имају дилему – отићи и све напустити или остати и борити се са многобројним неправдама.
Неки се одлучују и остају у нашој земљи из велике љубави према њој, док други заувијек напуштају своју отаџбину у коју ће се вратити када једног дана постану пензионери.
Поред дилеме коју имају млади, старији становници наше земље требали би се позабавити овим проблемом и радити на промјенама које ће задовољити младе и задржати их у нашој земљи.
Поставља се питање: „Шта можемо промијенити?“. Одговор на ово питање гласи да ћемо младе задржати у нашој земљи ако их у будућности максимално укључимо у сва друштвена и политичка дешавања, те њихове ставове уважимо а одлуке прихватимо.
То не значи да ће старији људи бити потпуно одбачени, него ће пустити млађима да и они доносе одлуке.
Често се прича о младима, о њиховим правима и потребама и њиховом учешћу у јавном животу Наше заједнице. На ову тему прво се говорило у развијеним земљама, да би видјевши од њих и уз њихову подршку и ми почели размишљати о томе.
Ова тема све је актуелнија у свијету, али и код нас. Све више се невладине организације залажу за побољшање услова живота младих људи. Често се постављају питања слична овоме: „Шта се све измијенило у животу младих и колико ће се још измијенити?“.
Вративши се уназад и размисливши о томе како су живјели млади све претходне вијекове па све до данас схватимо да се ситуација измијенила. Некада су млади живјели у великим заједницама, помагали родитељима и нису се ни за шта и ни о чему питали. Тада су млади ћутали и прихватали оно што им је наметнуто без обзира што им се то није свиђало.
Са друге стране данас је готово немогуће приморати младу личност или чак дијете да каже или учини нешто што не жели.
Све више се млади позивају на људска права и слободе и тако заштите себе од нечега што им се не свиђа или не желе. Веома је добро што новије генерације имају свијест о својим правима, али би их требало опомињати да поред права имају и своје дужности односно своје обавезе које не смију занемаривати.
Много тога се у животу младих измијенило, почевши од боље исхране, боље гардеробе, већих могућности за школовање како у својим државама тако и у иностранству, више путовања, бављење спортом и разна усавршавања у готово свим областима живота. Све више се прича о слободи мисли, жеља и ставова младих.
У нашој локалној заједници такве промјене и процеси су све присутнији и требају их подржати државне институције и невладине организације. Поред подршке и помоћи коју пружа Влада Брчко дистрикта исто то чине и многобројне невладине организације.
Заједно са другим организацијама Вермонт настоји да омогући бољи живот свим становницима нашег града, а посебно младим нараштајима, који су наша будућност.
Без испуњених, срећних и задовољних младих људи наше друштво не може очекивати бољу будућност! Да бисмо постигли све наше циљеве Вермонт настоји да из године у годину све више и истрајније ради на богаћењу садржаја за младе!
Вермонт као и претходних година настојат ће да задржи повјерење које су указали млади управо овој организацији. У будућности младима Брчко дистрикта желимо много личних успјеха, успјеха у области образовања, спорта, културе, традиције и у реформама свих тих области и позивамо их да сваки наш нови пројекат и они подрже!
Нека је свим младим срећан Дан младих жели тим Омладинског центра „Вермонт“!
(naslovna fotografija: Zerina Kurtović)
